Истражује од прељубе до криминала, решава животне судбине

Ипак, посао детектива не своди се само на праћење партнера и откривање прељубника, откривање проневера новца, проналажење несталих особа... Многи не знају да детективи могу помоћи родитељима да открију да ли им деца конзумирају дрогу, да ли су припадници секте или неке криминалне групе, шта раде, где иду и с ким се друже.

Детективски посао је креативан и захтева различите приступе од случаја до случаја, као и дискрецију. Тај посао може бити веома стресан јер често остају и по 48 сати на терену при различитим временским условима.

Новосадски детектив Угљеша Гргур, који је први у Србији добио лиценцу за обављање те делатности, каже за „Дневник” да га неретко очајни родитељи ангажују да пронађе децу побеглу од куће. Када детектив пронађе малолетника, не може да га задржи већ о томе мора да обавести полицију. Детектив је уговорну обавезу према клијенту испунио самим проналаском детета. У складу са законом, он има право да у медијима објави фотографију нестале особе или предмета, да нуди награде за добијање података, информација и доказа.

Гргур се присећа случаја када је успео једног дечака из Београда да отргне из канџи наркоманије.

„Родитељи малолетног дечака који похађа основну школу дошли су код мене с причом да не знају више шта да раде с њим. Рекли су да су све покушали, али безуспешно. Како сам сазнао, дечак је у почетку крао новац од родитеља, да би касније почео да позајмљује од других“, прича за наш лист први детектив у Србији Угљеша Гргур, и додаје да родитељи нису знали на шта је њихов син трошио новац.

Наиме, сумњали су у почетку да му неко прети, да се коцка или дрогира.

„Прикупио сам основне податке и почео да пратим дечака и проучавам његово понашање. „Случајно” смо се сретали на истим местима и мало-помало зближили те почели да се дружимо. Стекао је велико поверење у мене и почео да ми се поверава. Тада сам сазнао да је упао у сумњиво друштво, да не конзумира само лаке дроге већ да је „заглибио” и не зна како да изађе из тог пакла. Успео сам да га наговорим да потражи помоћ стручњака и он је данас у једној установи где се лечи од болести зависности“, предочава ту драматчну причу Гргур.

У последње време све је више превара на друштвеним мрежама, иза којих се крију радна и сексуална експолатација, трговина људима, лажне пословне и љубавне понуде, подвођење, педофилија...

И тај вид превара једином новосадском детективу није стран. Он апелује на родитеље да обрате посебну пажњу и строго воде рачуна о активностима њихове деце на друштвеним мрежама.

„Још увек се сећам случаја малолетне тинејџерке из Сомбора чији је отац имао приватну фирму. Девојчица је постала жртва једног преваранта из унутрашњости Србије“, каже Гргур.

Додаје да је наивно је ступила у везу преко „Фејсбука” са старијим мушкарцем који је имао лажни профил.

„Најпре су се дописивали, да би потом разменили бројеве телефона и почели свакодневно да се чују. Тај мушкарац ју је кроз дописивање и телефонске разговоре навео да заљуби у њега, иако га никада није видела. Иза свега се крила намера преваранта да изнуди новац од тинејџеркиног оца“, открива нам детектив Угљеша Гргур из канцеларије „Гвозден – Елиот Нес”.

Како смо сазнали, реч је о особи која је искусна у тим врстама превара, а мета су му били приватнци из мањих средина по Србији.

„Он би нашао мету, а потом почео да истражује какво јој је имовинско и породично стање. У овом случају је проценио да би преко ћерке приватника који ме је ангажовао, лако дошао до жељеног плена. Међутим, план му је осујећен“, каже Гргур.

Раније су контакти с другим људима били знатно тежи. Међутим, данас постоје различите друштвене мреже преко којих се лакше склапају познанства. Поједини сајтови омогућавају да пронађете особу с којом ћете, рецимо, преварити партнера. Упркос томе, друштвене мреже су место где се најчешће започињу преваре. Уз посебну технологију, детективи успевају да провале у налог и истраже да ли партнер вара у сајбер-свету. То су такозване виртуелне преваре. Међутим, веома често преваре се истражују методом ухођења.

Угљеша Гргур је детективску лиценцу и легитимацију добио након испита положеног у „Палати Србија” пред стручном комисијом. Легитимација му омогућава да прикупља и обрађује податке и употреби средства принуде у складу са Законом о детективској делатности.

„Захваљујући Закону о детективској делатности, тим послом могу да се баве само детективи с лиценцом МУП-а. Увођењем строжих услова, досадашње хаотично стање је сведено на минимум“, истиче Гргур за „Дневник”.

„Једна суграђанка је сумњала да јој је муж неверан. Није имала конкретан доказ, али јој је интуиција говорила да постоји особа која им разара брачну хармонију. И била је у праву“, каже Гргур.

Додаје да је за свега неколико дана прикупио потребне доказе против неверног мушкарца.

„Међутим, потврда о његовом неверству није толико изненадила преварену жену колико особа с којом ју је варао јер је у питању био мушкарац“, вели он.

Они који би жели да се баве детективским послом морају да полажу стручни испит и да добију лиценцу, а грађани их могу ангажовати тек након потписивања уговора. Време у којем је детективским послом могао да се бави ко је хтео је прошло.

Подсетимо, Закон о детективској делатности ступио је на снагу 1. јануара прошле године. Њиме је прописано да детективи морају имати најмање високу стручну спрему, треба да прођу обуку и положе стручни испит, који није нимало лак. Након добијања лиценце, њима је омогућено да обрађују податке о несталим особама, бегунцима од закона, особама које су кориснику одређене услуге проузроковале штету, које противправно и анонимно нуде одређене услуге, као и о изгубљеним и украденим предметима.

Клијенти детективима поваравају и осетљиве случајеве испитивања анонимних претњи, попут објављивања компромитујућег садржаја у медијима.

Дубравка Николић