Istražuje od preljube do kriminala, rešava životne sudbine
NOVI SAD: Sve češće se može čuti da građani naše zemlje, kada imaju neki problem koji ne mogu sami da reše, angažuju privatnog detektiva. Uglavnom su to situacije kada sumnjaju u vernost bračnog partnera ili pouzdanost poslovnog saradnika.
Ipak, posao detektiva ne svodi se samo na praćenje partnera i otkrivanje preljubnika, otkrivanje pronevera novca, pronalaženje nestalih osoba... Mnogi ne znaju da detektivi mogu pomoći roditeljima da otkriju da li im deca konzumiraju drogu, da li su pripadnici sekte ili neke kriminalne grupe, šta rade, gde idu i s kim se druže.
Detektivski posao je kreativan i zahteva različite pristupe od slučaja do slučaja, kao i diskreciju. Taj posao može biti veoma stresan jer često ostaju i po 48 sati na terenu pri različitim vremenskim uslovima.
Novosadski detektiv Uglješa Grgur, koji je prvi u Srbiji dobio licencu za obavljanje te delatnosti, kaže za „Dnevnik” da ga neretko očajni roditelji angažuju da pronađe decu pobeglu od kuće. Kada detektiv pronađe maloletnika, ne može da ga zadrži već o tome mora da obavesti policiju. Detektiv je ugovornu obavezu prema klijentu ispunio samim pronalaskom deteta. U skladu sa zakonom, on ima pravo da u medijima objavi fotografiju nestale osobe ili predmeta, da nudi nagrade za dobijanje podataka, informacija i dokaza.
Grgur se priseća slučaja kada je uspeo jednog dečaka iz Beograda da otrgne iz kandži narkomanije.
„Roditelji maloletnog dečaka koji pohađa osnovnu školu došli su kod mene s pričom da ne znaju više šta da rade s njim. Rekli su da su sve pokušali, ali bezuspešno. Kako sam saznao, dečak je u početku krao novac od roditelja, da bi kasnije počeo da pozajmljuje od drugih“, priča za naš list prvi detektiv u Srbiji Uglješa Grgur, i dodaje da roditelji nisu znali na šta je njihov sin trošio novac.
Naime, sumnjali su u početku da mu neko preti, da se kocka ili drogira.
„Prikupio sam osnovne podatke i počeo da pratim dečaka i proučavam njegovo ponašanje. „Slučajno” smo se sretali na istim mestima i malo-pomalo zbližili te počeli da se družimo. Stekao je veliko poverenje u mene i počeo da mi se poverava. Tada sam saznao da je upao u sumnjivo društvo, da ne konzumira samo lake droge već da je „zaglibio” i ne zna kako da izađe iz tog pakla. Uspeo sam da ga nagovorim da potraži pomoć stručnjaka i on je danas u jednoj ustanovi gde se leči od bolesti zavisnosti“, predočava tu dramatčnu priču Grgur.
U poslednje vreme sve je više prevara na društvenim mrežama, iza kojih se kriju radna i seksualna ekspolatacija, trgovina ljudima, lažne poslovne i ljubavne ponude, podvođenje, pedofilija...
I taj vid prevara jedinom novosadskom detektivu nije stran. On apeluje na roditelje da obrate posebnu pažnju i strogo vode računa o aktivnostima njihove dece na društvenim mrežama.
„Još uvek se sećam slučaja maloletne tinejdžerke iz Sombora čiji je otac imao privatnu firmu. Devojčica je postala žrtva jednog prevaranta iz unutrašnjosti Srbije“, kaže Grgur.
Dodaje da je naivno je stupila u vezu preko „Fejsbuka” sa starijim muškarcem koji je imao lažni profil.
„Najpre su se dopisivali, da bi potom razmenili brojeve telefona i počeli svakodnevno da se čuju. Taj muškarac ju je kroz dopisivanje i telefonske razgovore naveo da zaljubi u njega, iako ga nikada nije videla. Iza svega se krila namera prevaranta da iznudi novac od tinejdžerkinog oca“, otkriva nam detektiv Uglješa Grgur iz kancelarije „Gvozden – Eliot Nes”.
Kako smo saznali, reč je o osobi koja je iskusna u tim vrstama prevara, a meta su mu bili privatnci iz manjih sredina po Srbiji.
„On bi našao metu, a potom počeo da istražuje kakvo joj je imovinsko i porodično stanje. U ovom slučaju je procenio da bi preko ćerke privatnika koji me je angažovao, lako došao do željenog plena. Međutim, plan mu je osujećen“, kaže Grgur.
Ranije su kontakti s drugim ljudima bili znatno teži. Međutim, danas postoje različite društvene mreže preko kojih se lakše sklapaju poznanstva. Pojedini sajtovi omogućavaju da pronađete osobu s kojom ćete, recimo, prevariti partnera. Uprkos tome, društvene mreže su mesto gde se najčešće započinju prevare. Uz posebnu tehnologiju, detektivi uspevaju da provale u nalog i istraže da li partner vara u sajber-svetu. To su takozvane virtuelne prevare. Međutim, veoma često prevare se istražuju metodom uhođenja.
Uglješa Grgur je detektivsku licencu i legitimaciju dobio nakon ispita položenog u „Palati Srbija” pred stručnom komisijom. Legitimacija mu omogućava da prikuplja i obrađuje podatke i upotrebi sredstva prinude u skladu sa Zakonom o detektivskoj delatnosti.
„Zahvaljujući Zakonu o detektivskoj delatnosti, tim poslom mogu da se bave samo detektivi s licencom MUP-a. Uvođenjem strožih uslova, dosadašnje haotično stanje je svedeno na minimum“, ističe Grgur za „Dnevnik”.
„Jedna sugrađanka je sumnjala da joj je muž neveran. Nije imala konkretan dokaz, ali joj je intuicija govorila da postoji osoba koja im razara bračnu harmoniju. I bila je u pravu“, kaže Grgur.
Dodaje da je za svega nekoliko dana prikupio potrebne dokaze protiv nevernog muškarca.
„Međutim, potvrda o njegovom neverstvu nije toliko iznenadila prevarenu ženu koliko osoba s kojom ju je varao jer je u pitanju bio muškarac“, veli on.
Oni koji bi želi da se bave detektivskim poslom moraju da polažu stručni ispit i da dobiju licencu, a građani ih mogu angažovati tek nakon potpisivanja ugovora. Vreme u kojem je detektivskim poslom mogao da se bavi ko je hteo je prošlo.
Podsetimo, Zakon o detektivskoj delatnosti stupio je na snagu 1. januara prošle godine. Njime je propisano da detektivi moraju imati najmanje visoku stručnu spremu, treba da prođu obuku i polože stručni ispit, koji nije nimalo lak. Nakon dobijanja licence, njima je omogućeno da obrađuju podatke o nestalim osobama, beguncima od zakona, osobama koje su korisniku određene usluge prouzrokovale štetu, koje protivpravno i anonimno nude određene usluge, kao i o izgubljenim i ukradenim predmetima.
Klijenti detektivima povaravaju i osetljive slučajeve ispitivanja anonimnih pretnji, poput objavljivanja kompromitujućeg sadržaja u medijima.
Dubravka Nikolić