Неће на боловање да не би изгубили посао
Из страха од губитка посла или драстичног смањења плате, многи запослени не иду на боловање, него раде и када су болесни. На боловање људи пристају тек када се озбиљно уплаше за своје здравље или када у окружењу виде некога озбиљно болесног.
Председница Новог синдиката здравства у Дому здравља “Нови Сад” и потпредседница Новог синдиката здравства Србије др Драгица Јанков - Видачић каже да пацијенти не само што се одричу боловања, већ се и сами лече, а због недостатка новца неретко од доктора траже и јефтиније лекове.
„Већина отплаћује кредите, имају задужења на картицама, дозвољене минусе, отплаћују на рате uybеnikе за децу и друге ствари. Све то неће моћи да плате ако оду на боловање и добију 65 одсто плате, а још док им се одбије топли оброк, добију можда пола плате. То је основни разлог због којег не иду на боловање ни када су болесни“, прича специјалиста медицине рада др Драгица Јанков - Видачић.
Њено дугогодишње искуство у ординацији каже да се људи боје и да ће изгубити посао док су на боловању, да ће неко други доћи на њихово место.
„Чак и када имају високу температуру, инсистирају на томе да иду на посао, те некада тражим да ми потпишу како одбијају боловање. Опасно је да раде у таквом стању, јер могу да заврше са упалом плућа или неком другом озбиљном компликацијом. Ранијих година нико није одбијао боловање, чак се дешавало и да га траже када за то нема здравствених разлога“, каже др Јанков - Видачић.
Како би избегли и лекаре и боловање, често људи одлучују да се сами лече, те узимају аналгетике, антипиретике, пију чајеве са медом, користе босиљак, али се поводе и за рекламама и узимају препарате који се на тај начин нуде.
„Често се дешава да траже лек који је јефтинији, односно где неће платити учешће. Ми који радимо у примарној здравственој заштити знамо цене лекове, али и социјални статус пацијената. Зато гледамо да дамо лек који је што квалитетнији, а да га људи што мање плате. Често се осећам као да радим у продавници, јер знам који је лек скупљи, а који јефтинији. Људима је некада проблем да плате и партиципацију код лекара, што је 50 динара. Али када дају ту 50 динара, па исто толико за сваки рецепт, онда је то много. Витамине, пробиотике и друге препарате некада неће ни да узму“, прича др Видачић и додаје да пацијенти за лекове који нису на “А” листи морају да плате пуну цену, те их одбијају и траже лек који могу да плате, те лекари у таквим ситуацијама траже компромисно решење.
Разлози боловања
„Најчешћи разлог боловања су болести коштано-зглобног система које могу да настану и због физичког оптерећења, али и ту велику улогу има стрес, јер доводи до спазма мускулатуре. Краћа боловања су у сезони респираторних инфекција, а чест разлог боловања су и кардиовскуларне болсти. Најдуже трају боловања због неуролошких стања и депресије, која се лечи од шест, па до 12 месеци“, каже др Драгица Јанков - Видачић.
Пацијенти често питају да ли постоји неки специјални напитак који може да им поправи здравље, али тога нема. Важно је да се људи одмарају када су болсни, јер је и одмор битан фактор у лечењу. Људи су данас преуморни, сви живе под стресом, а то продужава болест. Због обавеза људи немају времена да оду код лекара, не могу да ускладе начин заказивања, своје радно време, те код доктора на крају дођу у одмаклој фази болести и тек када се уплаше за своје здравље.
„Окидач који може да мотивише људе да дођу код лекара је страх за здравље или када виде да је неко из њихове околине болестан, као и када због лошег здравља морају да позову хитну помоћ. Тек тада пристају и на дијагностику и на лечење. Ако се људи не лече, то може да буде погубно. Сада сам имала два случаја менингитиса, а може да дође и до упале срчаног мишића“, наводи др Видачић.
Пацијенти често ни не знају колико су уморни и исцрпљени, а некада то неће себи да признају. Тек касније кажу како су месецима под стресом.
„Многи трпе мобинг на послу, имају притисак послодавца, што се комбинује са породичним проблемима и лошим социјалним статусом. Зато има и много депресивних стања, који захтевају дуготрајно лечење „, каже др Видачић.
Велику улогу у правима радника имају синдикати и др Видачић каже како они не треба да буду разбијени и подељени.
„Само тако ће можи да заштите раднике, па и оне који су на боловању. Могу да помогну и у случајевима мобинга, захтевима запроменом радног места, малтретирања на послу, стреса који доживљавају, а тај стрес је узрочник многих болести“, закључује др Видачић и додаје како у Европској унији послодавци поштују синдикате, те сматра како би тако требало да буде и код нас.
Љубица Петровић
