Neće na bolovanje da ne bi izgubili posao
Iz straha od gubitka posla ili drastičnog smanjenja plate, mnogi zaposleni ne idu na bolovanje, nego rade i kada su bolesni. Na bolovanje ljudi pristaju tek kada se ozbiljno uplaše za svoje zdravlje ili kada u okruženju vide nekoga ozbiljno bolesnog.
Predsednica Novog sindikata zdravstva u Domu zdravlja “Novi Sad” i potpredsednica Novog sindikata zdravstva Srbije dr Dragica Jankov - Vidačić kaže da pacijenti ne samo što se odriču bolovanja, već se i sami leče, a zbog nedostatka novca neretko od doktora traže i jeftinije lekove.
„Većina otplaćuje kredite, imaju zaduženja na karticama, dozvoljene minuse, otplaćuju na rate uybenike za decu i druge stvari. Sve to neće moći da plate ako odu na bolovanje i dobiju 65 odsto plate, a još dok im se odbije topli obrok, dobiju možda pola plate. To je osnovni razlog zbog kojeg ne idu na bolovanje ni kada su bolesni“, priča specijalista medicine rada dr Dragica Jankov - Vidačić.
Njeno dugogodišnje iskustvo u ordinaciji kaže da se ljudi boje i da će izgubiti posao dok su na bolovanju, da će neko drugi doći na njihovo mesto.
„Čak i kada imaju visoku temperaturu, insistiraju na tome da idu na posao, te nekada tražim da mi potpišu kako odbijaju bolovanje. Opasno je da rade u takvom stanju, jer mogu da završe sa upalom pluća ili nekom drugom ozbiljnom komplikacijom. Ranijih godina niko nije odbijao bolovanje, čak se dešavalo i da ga traže kada za to nema zdravstvenih razloga“, kaže dr Jankov - Vidačić.
Kako bi izbegli i lekare i bolovanje, često ljudi odlučuju da se sami leče, te uzimaju analgetike, antipiretike, piju čajeve sa medom, koriste bosiljak, ali se povode i za reklamama i uzimaju preparate koji se na taj način nude.
„Često se dešava da traže lek koji je jeftiniji, odnosno gde neće platiti učešće. Mi koji radimo u primarnoj zdravstvenoj zaštiti znamo cene lekove, ali i socijalni status pacijenata. Zato gledamo da damo lek koji je što kvalitetniji, a da ga ljudi što manje plate. Često se osećam kao da radim u prodavnici, jer znam koji je lek skuplji, a koji jeftiniji. Ljudima je nekada problem da plate i participaciju kod lekara, što je 50 dinara. Ali kada daju tu 50 dinara, pa isto toliko za svaki recept, onda je to mnogo. Vitamine, probiotike i druge preparate nekada neće ni da uzmu“, priča dr Vidačić i dodaje da pacijenti za lekove koji nisu na “A” listi moraju da plate punu cenu, te ih odbijaju i traže lek koji mogu da plate, te lekari u takvim situacijama traže kompromisno rešenje.
Razlozi bolovanja
„Najčešći razlog bolovanja su bolesti koštano-zglobnog sistema koje mogu da nastanu i zbog fizičkog opterećenja, ali i tu veliku ulogu ima stres, jer dovodi do spazma muskulature. Kraća bolovanja su u sezoni respiratornih infekcija, a čest razlog bolovanja su i kardiovskularne bolsti. Najduže traju bolovanja zbog neuroloških stanja i depresije, koja se leči od šest, pa do 12 meseci“, kaže dr Dragica Jankov - Vidačić.
Pacijenti često pitaju da li postoji neki specijalni napitak koji može da im popravi zdravlje, ali toga nema. Važno je da se ljudi odmaraju kada su bolsni, jer je i odmor bitan faktor u lečenju. Ljudi su danas preumorni, svi žive pod stresom, a to produžava bolest. Zbog obaveza ljudi nemaju vremena da odu kod lekara, ne mogu da usklade način zakazivanja, svoje radno vreme, te kod doktora na kraju dođu u odmakloj fazi bolesti i tek kada se uplaše za svoje zdravlje.
„Okidač koji može da motiviše ljude da dođu kod lekara je strah za zdravlje ili kada vide da je neko iz njihove okoline bolestan, kao i kada zbog lošeg zdravlja moraju da pozovu hitnu pomoć. Tek tada pristaju i na dijagnostiku i na lečenje. Ako se ljudi ne leče, to može da bude pogubno. Sada sam imala dva slučaja meningitisa, a može da dođe i do upale srčanog mišića“, navodi dr Vidačić.
Pacijenti često ni ne znaju koliko su umorni i iscrpljeni, a nekada to neće sebi da priznaju. Tek kasnije kažu kako su mesecima pod stresom.
„Mnogi trpe mobing na poslu, imaju pritisak poslodavca, što se kombinuje sa porodičnim problemima i lošim socijalnim statusom. Zato ima i mnogo depresivnih stanja, koji zahtevaju dugotrajno lečenje „, kaže dr Vidačić.
Veliku ulogu u pravima radnika imaju sindikati i dr Vidačić kaže kako oni ne treba da budu razbijeni i podeljeni.
„Samo tako će moži da zaštite radnike, pa i one koji su na bolovanju. Mogu da pomognu i u slučajevima mobinga, zahtevima zapromenom radnog mesta, maltretiranja na poslu, stresa koji doživljavaju, a taj stres je uzročnik mnogih bolesti“, zaključuje dr Vidačić i dodaje kako u Evropskoj uniji poslodavci poštuju sindikate, te smatra kako bi tako trebalo da bude i kod nas.
Ljubica Petrović
