Обeлежена 76. годишњица Новосадске рације

У том фашистичком безумљу мађарски војници Миклоша Хортија између 21. и 23. јануара 1942. године свирепо су убили и под залеђени Дунав бацили око 1.300 новосадских Срба, Јевреја и Рома. Убијене су читаве породице – деца, жене и стари људи – само зато јер су припадали другом народу и другој вери.

Комеморативни скуп су заједно организовали Град Нови Сад, Епархија бачка и новосадска Јеврејска општина.

„Постоји датуми који нису само историја и сећања него су велика животна лекција за све нас и за оне после нас“, рекао је градоначелник Милош Вучевић.

Јануар 23. учи нас да више никад не дозволимо да се понови фашистичко безумље. За то имамо више од 1.300 разлога јер најмање толико наших Новосађана мучки је убијено и под лед бачено. Срби, Јевреји, Роми, деца, стари. жене, читаве породице, убијени су само зато што су припадали другом народу и другој вери.“

Комеморативном скупу су присуствовали председници Покрајинске владе, Скупштине Војводине и Скупштине града Новог Сада Игор Мировић, Иштван Пастор и Здравко Јелушић, чланови Покрајинске владе и Градске управе, потпредседници Скупштине Војводине, представници Војске и полиције, као и амбасаде Израела и Мађарске у Београду. Помен жртвама Рације служио је епископ бачки др Иринеј и умировљени епископ милешевски Филарет са свештенством и ђаконима, а потом врховни рабин Републике Србије Исак Асијел.

„Прошло је 76 година од када су фашистичке хорде маширале Новим Садом наносећи му тугу која се не лечи јер такав злочин никад не застарева“, рекао је Вучевић.

„Јануарски дани 1942. године, када су Новим Садом владали зло и страх, а затим мук због злочина који чивилизација не памти, нису остали само слово у историјским читанкама. Ти датуми су уграђени у трајно сећање свих Новосађана и у наш живот.“

Градоначелник је истакао да у Новом Саду нема куће нити породице која не памти неког страдалог претка, комшију, пријатеља и како се ширио град, ширило се и сећање на све невине жртве Новосадске рације.

„Знамо и свесни смо тога да прошлост не можемо променити, али можемо учинити да она промени нас. Да будемо одлучнији него икада кад кажемо да нема место за зло, мржњу и нетолеранцију јер на то нас и воде Дунава подсећају и опомињу и сене оних којима се данас клањамо, а којима је ова река постала гробница“, нагласио је Вучевић. 

Градимо живот у миру и разумевању

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је истакао да је поносан на то што сви, различити у вери и нацији заједно стојимо код споменика „Породица” јер смо једна велика породица која храбро гради будућност на традицијама заједничког живота у миру и разумевању. 

„Нови Сад никад неће заборавити јануарске дане 1942. године, када је читав град нестао у хладном Дунаву, када су фашисти мучки убили више од 1.300 наших суграђана. Сећање на њих обавезује нас да будемо још бољи, и то је наша лекција за будућност“, поручио је градоначелник Вучевић. 

Он је рекао да су ти јануарски дани 1942. године оставили живу рану на срцу нашег града и тешко би било опоравити се и наставити даље и с таквим ранама и градити неки нови живот, нову будућност, да нисмо били добре комшије, добри пријатељи, једна велика породица жељна боље будућности за своју децу.

„Слаби смо само разједињени, и то себи никад не смемо да дозволимо“, поручио је градоначелник Новог Сада. 

Он је упозорио на то да савремени фашизам вреба свако друштво па и наше. Он је скривен и подмукао, нема кукасти крст, него разне облике насиља. И зато, истакао је Вучевић, не смемо дозволити да нам се приближи и узме маха.

„Зато све генерације које долазе да после нас граде овај град и ову земљу морамо јасно и недвосмислено да учимо вредностима антифашизма, да их учимо да цене мир и да је слобода светиња, да више никада нико у овом граду нема неспоразума с поштовањем људских права јер љубав, поштовање, међусобна брига, заједништво и уважавање различитости мора увек бити матрица нашег понашања“, казао је Вучевић. 

Епископ бачки др Иринеј у свом обраћању је подсетио на речи српског мислиоца Боже Кнежевића, који је својевремено изрекао мисао да је човек најшире биће с највећом амплитудом понашања међу свим створеним бићима. Др Иринеј је, цитирајући Кнежевићеве речи, рекао да човек може да се морално уздигне до такве висине да му се и Бог обрадује, а може и да падне тако ниско да га се и ђаво застиди.

Положени венци

На крају комеморативног скупа положени су венци испред споменика „Породица”. Венце су, у име грађана Новог Сада, положили градоначелник Милош Вучевић, председник Покрајинске владе Игор Мировић, делегација Скупштине Војводине састављена од потпредседника парламента коју је предводио Иштван Пастор, заменица амбасадора Израела у Београду Џенис Едел, амбасадор Мађарске Атила Пинтер, представници Јеврејске општине Нови Сад Мирко Адам и Федор Фишл, представници јеврејских општина Србије Роберт Сабадош и Александар Гал, делегација Матице ромске и потомак жртава Бранислав Милић. Венац с брода Речне флотиле Војске Србије спустио је председник Скупштине града Новог Сада Здравко Јелушић.

Након комеморативног скупа на Кеју, одржан је помен жртвама Рације на новосадској плажи Штранд.    

„Тужни и трагични догађаји који су се одиграли у Новом Саду и у другим местима јужне Бачке пре 76 година, а којих се данас молитвено и с дужним пијететом према жртвама сећамо, непорециво потврђују истинитост проницљиве констатације Боже Кнежевића“, рекао је епископ бачки. 

Како је навео, ваистину, злочин звани Рација показао је на примеру његових организатора и извршилаца да човек може да се сурва до демонске невиделице и да га се и сам нечастиви постиди, а на примеру дивних витешких ликова Пала Телекија и Ендреа Бајчи Жилинског – да може да се дигне до светлости неприступне у којој сам Господ обитава да му се и сам Творац и спаситељ обрадује.

Рација у Јужној Бачкој је трајала  од 4. до 29. јануара 1942. године. Цивили и недужни Срби, Роми, Јевреји, али и сви противници Хортијеве страховладе затварани су, мучени, погубљени и у Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и у Бечеју, Србобрану и Темерину.

Ержебет Марјанов

фото: Ф. Бакић