Obeležena 76. godišnjica Novosadske racije

U tom fašističkom bezumlju mađarski vojnici Mikloša Hortija između 21. i 23. januara 1942. godine svirepo su ubili i pod zaleđeni Dunav bacili oko 1.300 novosadskih Srba, Jevreja i Roma. Ubijene su čitave porodice – deca, žene i stari ljudi – samo zato jer su pripadali drugom narodu i drugoj veri.

Komemorativni skup su zajedno organizovali Grad Novi Sad, Eparhija bačka i novosadska Jevrejska opština.

„Postoji datumi koji nisu samo istorija i sećanja nego su velika životna lekcija za sve nas i za one posle nas“, rekao je gradonačelnik Miloš Vučević.

Januar 23. uči nas da više nikad ne dozvolimo da se ponovi fašističko bezumlje. Za to imamo više od 1.300 razloga jer najmanje toliko naših Novosađana mučki je ubijeno i pod led bačeno. Srbi, Jevreji, Romi, deca, stari. žene, čitave porodice, ubijeni su samo zato što su pripadali drugom narodu i drugoj veri.“

Komemorativnom skupu su prisustvovali predsednici Pokrajinske vlade, Skupštine Vojvodine i Skupštine grada Novog Sada Igor Mirović, Ištvan Pastor i Zdravko Jelušić, članovi Pokrajinske vlade i Gradske uprave, potpredsednici Skupštine Vojvodine, predstavnici Vojske i policije, kao i ambasade Izraela i Mađarske u Beogradu. Pomen žrtvama Racije služio je episkop bački dr Irinej i umirovljeni episkop mileševski Filaret sa sveštenstvom i đakonima, a potom vrhovni rabin Republike Srbije Isak Asijel.

„Prošlo je 76 godina od kada su fašističke horde maširale Novim Sadom nanoseći mu tugu koja se ne leči jer takav zločin nikad ne zastareva“, rekao je Vučević.

„Januarski dani 1942. godine, kada su Novim Sadom vladali zlo i strah, a zatim muk zbog zločina koji čivilizacija ne pamti, nisu ostali samo slovo u istorijskim čitankama. Ti datumi su ugrađeni u trajno sećanje svih Novosađana i u naš život.“

Gradonačelnik je istakao da u Novom Sadu nema kuće niti porodice koja ne pamti nekog stradalog pretka, komšiju, prijatelja i kako se širio grad, širilo se i sećanje na sve nevine žrtve Novosadske racije.

„Znamo i svesni smo toga da prošlost ne možemo promeniti, ali možemo učiniti da ona promeni nas. Da budemo odlučniji nego ikada kad kažemo da nema mesto za zlo, mržnju i netoleranciju jer na to nas i vode Dunava podsećaju i opominju i sene onih kojima se danas klanjamo, a kojima je ova reka postala grobnica“, naglasio je Vučević. 

Gradimo život u miru i razumevanju

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je istakao da je ponosan na to što svi, različiti u veri i naciji zajedno stojimo kod spomenika „Porodica” jer smo jedna velika porodica koja hrabro gradi budućnost na tradicijama zajedničkog života u miru i razumevanju. 

„Novi Sad nikad neće zaboraviti januarske dane 1942. godine, kada je čitav grad nestao u hladnom Dunavu, kada su fašisti mučki ubili više od 1.300 naših sugrađana. Sećanje na njih obavezuje nas da budemo još bolji, i to je naša lekcija za budućnost“, poručio je gradonačelnik Vučević. 

On je rekao da su ti januarski dani 1942. godine ostavili živu ranu na srcu našeg grada i teško bi bilo oporaviti se i nastaviti dalje i s takvim ranama i graditi neki novi život, novu budućnost, da nismo bili dobre komšije, dobri prijatelji, jedna velika porodica željna bolje budućnosti za svoju decu.

„Slabi smo samo razjedinjeni, i to sebi nikad ne smemo da dozvolimo“, poručio je gradonačelnik Novog Sada. 

On je upozorio na to da savremeni fašizam vreba svako društvo pa i naše. On je skriven i podmukao, nema kukasti krst, nego razne oblike nasilja. I zato, istakao je Vučević, ne smemo dozvoliti da nam se približi i uzme maha.

„Zato sve generacije koje dolaze da posle nas grade ovaj grad i ovu zemlju moramo jasno i nedvosmisleno da učimo vrednostima antifašizma, da ih učimo da cene mir i da je sloboda svetinja, da više nikada niko u ovom gradu nema nesporazuma s poštovanjem ljudskih prava jer ljubav, poštovanje, međusobna briga, zajedništvo i uvažavanje različitosti mora uvek biti matrica našeg ponašanja“, kazao je Vučević. 

Episkop bački dr Irinej u svom obraćanju je podsetio na reči srpskog mislioca Bože Kneževića, koji je svojevremeno izrekao misao da je čovek najšire biće s najvećom amplitudom ponašanja među svim stvorenim bićima. Dr Irinej je, citirajući Kneževićeve reči, rekao da čovek može da se moralno uzdigne do takve visine da mu se i Bog obraduje, a može i da padne tako nisko da ga se i đavo zastidi.

Položeni venci

Na kraju komemorativnog skupa položeni su venci ispred spomenika „Porodica”. Vence su, u ime građana Novog Sada, položili gradonačelnik Miloš Vučević, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, delegacija Skupštine Vojvodine sastavljena od potpredsednika parlamenta koju je predvodio Ištvan Pastor, zamenica ambasadora Izraela u Beogradu Dženis Edel, ambasador Mađarske Atila Pinter, predstavnici Jevrejske opštine Novi Sad Mirko Adam i Fedor Fišl, predstavnici jevrejskih opština Srbije Robert Sabadoš i Aleksandar Gal, delegacija Matice romske i potomak žrtava Branislav Milić. Venac s broda Rečne flotile Vojske Srbije spustio je predsednik Skupštine grada Novog Sada Zdravko Jelušić.

Nakon komemorativnog skupa na Keju, održan je pomen žrtvama Racije na novosadskoj plaži Štrand.    

„Tužni i tragični događaji koji su se odigrali u Novom Sadu i u drugim mestima južne Bačke pre 76 godina, a kojih se danas molitveno i s dužnim pijetetom prema žrtvama sećamo, neporecivo potvrđuju istinitost pronicljive konstatacije Bože Kneževića“, rekao je episkop bački. 

Kako je naveo, vaistinu, zločin zvani Racija pokazao je na primeru njegovih organizatora i izvršilaca da čovek može da se surva do demonske nevidelice i da ga se i sam nečastivi postidi, a na primeru divnih viteških likova Pala Telekija i Endrea Bajči Žilinskog – da može da se digne do svetlosti nepristupne u kojoj sam Gospod obitava da mu se i sam Tvorac i spasitelj obraduje.

Racija u Južnoj Bačkoj je trajala  od 4. do 29. januara 1942. godine. Civili i nedužni Srbi, Romi, Jevreji, ali i svi protivnici Hortijeve strahovlade zatvarani su, mučeni, pogubljeni i u Čurugu, Gospođincima, Šajkašu, Đurđevu, Mošorinu, Titelu, Loku, Gardinovcima, Vilovu, Žablju, kao i u Bečeju, Srbobranu i Temerinu.

Eržebet Marjanov

foto: F. Bakić