Плаћено породиљско и за пољопривреднице
Након што су посланици Скупштине Србије усвојили нови Закон о финансијској подршци породици с децом, од 1. јула наредне године први пут право на накнаду по основу рођења, неге и посебне неге детета моћи ће да остваре власнице пољопривредног газдинства и оне које су по основу пољопривредне делатности уплаћивале доприносе за пензијско осигурање.
Таквих је, по подацима Пореске управе, у 2015. години било нешто више од 5.000, а износ просечне уплате био је 21.070 динара. Члан 17 Закона о финансијској подршци породици с децом, за пољопривреднице које желе да остваре право на ту надокнаду прописује да је могу остварити уколико су у периоду од 18 месеци пре рођења детата биле носилац породичног пољопривредног газдинства које има статус лица које самостално обавља делатност по закону којим се уређује порез на доходак грађана.
У члану 18 истог законског акта основица за накнаду по основу рођења и неге детета и посебне неге детета за пољопривреднице утврђује се сразмерно збиру месечних основица на који су плаћени доприноси у последњих 18 месеци. Код мајки које су носиоци пољопривредног газдинства месечна основица не може бити већа од три просечне месечне зараде у Србији. Наведено је и да се за основицу за жене са села које плаћају пензијске доприносе узимају плаћени доприноси 24 месеца пре отпочињања одсуства, односно рођења детета, која се за њих дели с одговарајућим коефицијентом према врсти прихода и тако се одређује пун месечни износ.
Да буде више деце
У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања објашњавају да би та новина у Закону требало да утичена то да се на селу рађа више деце. Први пут и жене на пољопривредним имањима имају право на накнаду за рођење и негу деце, а колико ће њих одмах моћи да оствари то право, још увек се не зна. Попис у пољопривреди показао је да су жене у мање од 20 одсто случајева носиоци пољопривредног газдинства, али поменута новина би могла довести и до тога да се тај податак промени и да оне у већем проценту постану носиоци пољопривредног газдинства сада када знају да ће им бити исплаћивана накнада за рођење и негу детета.
Професорка Филозофског факултета и програмска директорка „Секонса” Марија Бабовић сматра да то право неће моћи да остваре многе жене на селу јер се оне, како каже, углавном одричу наслеђа у корист мушких наследника.
"То је нешто што их у старту ставља у неповољнији положај јер не располажу земљиштем, зградама, средствима за производњу, свим оним што је важно да се оствари солидан економски положај – оценила је проф. Марија Бабовић. – То се даље рефлектује на то да оне много ређе него мушкарци или жене у другој популацији имају уплаћено пензијско-инвалидско осигурање и то је онда нешто што аутоматски ствара проблем да приступе наведеном праву које је свакако правично да им се додели."
Љ. Малешевић
