Нa Филозофском све више страних студената: Ћирилица мами у Нови Сад

У овом семестру имамо 10 студената на размени, а до краја године биће их педесетак и тај број се сваке године повећава. Прошла година била нам је рекордна, када смо овде имали 84 страна студента, док је у иностранство на семестар или два отишло чак 175 наши академаца, каже Кристина Ившић из Канцеларије за међународну сарадњу Филозофског факултета.

Како је даље рекла, највише студената и долази и одлази преко Еразмус+ програма, мада има и других програма размене у којима учествујемо, а део се одвија и захваљујући билатералним споразумима нашег и министарстава других земаља.

Хозе Антонио Тројано Камара у Хоену код Гранаде студира енглески језик, а у Нови Сад је дошао на годину дана.

Већ сам био на размени у Америци, а у Србију сам решио да дођем јер волим да упознајем нове културе. Мало тога сам знао о Балкану и занимала ме је та новија историја ових крајева, који су у Европи, али не и у Европској унији, каже Хозе Антонио и додаје да га је поред тога привукла и ћирилица.

С обзиром на то да све курсеве слушам на енглеском, нисам још научио српски, али ћирилицу јесам, а у следећем семестру учићу и српски. У овом семестру нисам стигао јер је овде студирање много теже, има пуно више усмених презентација и есеја, него у Шпанији или Америци, навео је наш саговорник.

И мада је овом Шпанцу језичка баријера и даље проблем и српски му звучи много грубље од шпанског, каже да је брзо схватио да су у Србији људи веома гостољубиви.

Гостољубивост је заједнички именитељ боравка у Новом Саду и за Пољака Каспера Латавјеца, који се за студије српског одлучио јер је желео да студира словенски језик који се у Пољској мало говори.

На Факултету у Састовјецу нас је само троје на години и када сам стигао у Нови Сад знао сам да кажем само како се зовем, да ми је мама књиговођа и да се поздравим, каже Каспер Латавјец, који је на један семестар на Филозофски факултет стигао у октобру. Међутим, казао је даље, после је све ишло брзо. Сви су желели да ми помогну и учио сам на Факултету, у студентском дому, на улици, у изласцима. Мало ми је тежак изговор и ћирилица, али систем школовања овде и у Пољској је сличан, тако да сам задовољан како напредујем.

Када је на балканолошким студијама у Гдањску одлучивала да ли да семестар на размени проведе у Србији или Хрватској, за Нови Сад Луиза Марчак се одлучила због могућности да научи ћирилицу.

Мада сам први пут на размени, у Србији сам два пута била на екскурзији с Факултетом, а на Филозофском факултету и једном у Летњој школи, која ми се јако свидела, каже Луиза.

Према њеним речима, боравком у Новом Саду јако је задовољна, јер овде српски много лакше учи него у Пољској и већ одлично и чита и пише ћирилицу.

Једини проблем који сам имала био је проналазак стана, јер остајем само један семестар, али и то је брзо решено, поручила је Пољакиња.

У супротном смеру, са Филозофског факултета УНС-а, где студира психологију, на један семестар на размену у Гронинген у Холандији прошле године отишла је Софија Мерц.

Пре него што сам уписала студије била сам у Холандији у посети другарици и јако ми се свидела земља, па сам од почетка студија тражила могућност да одем на размену баш у Холандију, што сам преко Еразмус+ програма и успела, каже Софија.

Та размена за мене је била једно дивно искуство, навела је даље, јер је све било одлично организовано, имала сам тутора који ми је помагао, као што и овде студенти на размени имају.

Једино ми је жао што због пуно обавеза на Факултету нисам имала времена да више обиђем Холандију, рекла је Софија.

Када пореди квалитет студија, Софија каже да ове у Новом Саду, сигурно парирају оним у Гронигену, па у неким сегментима дају и више знања.

Д. Девечерски