Na Filozofskom sve više stranih studenata: Ćirilica mami u Novi Sad
NOVI SAD: Lidersku poziciju u oblasti međunarodne saradnje, i to ne samo u Srbiji, nego i u čitavom regionu, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu zaslužio je i iz godine u godinu sve većim brojem studenata na razmeni.
U ovom semestru imamo 10 studenata na razmeni, a do kraja godine biće ih pedesetak i taj broj se svake godine povećava. Prošla godina bila nam je rekordna, kada smo ovde imali 84 strana studenta, dok je u inostranstvo na semestar ili dva otišlo čak 175 naši akademaca, kaže Kristina Ivšić iz Kancelarije za međunarodnu saradnju Filozofskog fakulteta.
Kako je dalje rekla, najviše studenata i dolazi i odlazi preko Erazmus programa, mada ima i drugih programa razmene u kojima učestvujemo, a deo se odvija i zahvaljujući bilateralnim sporazumima našeg i ministarstava drugih zemalja.
Hoze Antonio Trojano Kamara u Hoenu kod Granade studira engleski jezik, a u Novi Sad je došao na godinu dana.
Već sam bio na razmeni u Americi, a u Srbiju sam rešio da dođem jer volim da upoznajem nove kulture. Malo toga sam znao o Balkanu i zanimala me je ta novija istorija ovih krajeva, koji su u Evropi, ali ne i u Evropskoj uniji, kaže Hoze Antonio i dodaje da ga je pored toga privukla i ćirilica.
S obzirom na to da sve kurseve slušam na engleskom, nisam još naučio srpski, ali ćirilicu jesam, a u sledećem semestru učiću i srpski. U ovom semestru nisam stigao jer je ovde studiranje mnogo teže, ima puno više usmenih prezentacija i eseja, nego u Španiji ili Americi, naveo je naš sagovornik.
I mada je ovom Špancu jezička barijera i dalje problem i srpski mu zvuči mnogo grublje od španskog, kaže da je brzo shvatio da su u Srbiji ljudi veoma gostoljubivi.
Gostoljubivost je zajednički imenitelj boravka u Novom Sadu i za Poljaka Kaspera Latavjeca, koji se za studije srpskog odlučio jer je želeo da studira slovenski jezik koji se u Poljskoj malo govori.
Na Fakultetu u Sastovjecu nas je samo troje na godini i kada sam stigao u Novi Sad znao sam da kažem samo kako se zovem, da mi je mama knjigovođa i da se pozdravim, kaže Kasper Latavjec, koji je na jedan semestar na Filozofski fakultet stigao u oktobru. Međutim, kazao je dalje, posle je sve išlo brzo. Svi su želeli da mi pomognu i učio sam na Fakultetu, u studentskom domu, na ulici, u izlascima. Malo mi je težak izgovor i ćirilica, ali sistem školovanja ovde i u Poljskoj je sličan, tako da sam zadovoljan kako napredujem.
Kada je na balkanološkim studijama u Gdanjsku odlučivala da li da semestar na razmeni provede u Srbiji ili Hrvatskoj, za Novi Sad Luiza Marčak se odlučila zbog mogućnosti da nauči ćirilicu.
Mada sam prvi put na razmeni, u Srbiji sam dva puta bila na ekskurziji s Fakultetom, a na Filozofskom fakultetu i jednom u Letnjoj školi, koja mi se jako svidela, kaže Luiza.
Prema njenim rečima, boravkom u Novom Sadu jako je zadovoljna, jer ovde srpski mnogo lakše uči nego u Poljskoj i već odlično i čita i piše ćirilicu.
Jedini problem koji sam imala bio je pronalazak stana, jer ostajem samo jedan semestar, ali i to je brzo rešeno, poručila je Poljakinja.
U suprotnom smeru, sa Filozofskog fakulteta UNS-a, gde studira psihologiju, na jedan semestar na razmenu u Groningen u Holandiji prošle godine otišla je Sofija Merc.
Pre nego što sam upisala studije bila sam u Holandiji u poseti drugarici i jako mi se svidela zemlja, pa sam od početka studija tražila mogućnost da odem na razmenu baš u Holandiju, što sam preko Erazmus programa i uspela, kaže Sofija.
Ta razmena za mene je bila jedno divno iskustvo, navela je dalje, jer je sve bilo odlično organizovano, imala sam tutora koji mi je pomagao, kao što i ovde studenti na razmeni imaju.
Jedino mi je žao što zbog puno obaveza na Fakultetu nisam imala vremena da više obiđem Holandiju, rekla je Sofija.
Kada poredi kvalitet studija, Sofija kaže da ove u Novom Sadu, sigurno pariraju onim u Gronigenu, pa u nekim segmentima daju i više znanja.
D. Devečerski