Укинута неутралност интернета: Велики брат бира на шта ћеш кликнути

Уместо тога, прихваћена је политика која ће смањити регулативу већих интернет провајдера и дати им широка овлашћења да одлуче којим садржајима на интернету корисници могу да имају приступ.

Иако се у Србији о томе тренутно недовољно говори, битка за неутралност интернета у Америци има потенцијал да постане једно од најважнијих друштвених питања у скорој будућности.

После дуготрајног медијског рата између присталица неутралности интернета, и оних других (углавном крупних бизнисмена и политичара) који су подржали иницијативу да се интернет регулише као било који други сервис за пружење услуга, чини се да је слобода на мрежи коначно изгубљена.

Федерална комисија за комуникације гласала је са 3:2 за план који је подржавао председник комисије Аџит Паи.

Ово значи да ће убудуће телекомуникационе компаније моћи да одређују какав и колико слободан приступ може бити било ком сајту на целој мрежи, бар из Америке.

По новим регулацијама, у зависности од тога колико која муштерија плати (или излобира), велике провајдери као што су Комкаст, Верајзон и AT&T моћи ће сад да одреде да неки сајтови буду постављени у “брзу траку”, односно да се отварају лако и без застоја, док ће други бити спорији за отварање или чак блокирани, у случају да се из било ког разлога не допадну провајдеру.

По новим регулацијама, у зависности од тога колико која муштерија плати (или излобира), велике провајдери као што су Комкаст, Верајзон и AT&T моћи ће сад да одреде да неки сајтови буду постављени у “брзу траку”, односно да се отварају лако и без застоја, док ће други бити спорији за отварање или чак блокирани, у случају да се из било ког разлога не допадну провајдеру.

Ово је још горе имајући у виду да телекомуникационе компаније у Америци обично имају монопол на одређеној територији – корисницима се најчешће нуде или услуге једне од њих, или ништа.

Ако је интернет нека врста несагледивног, магаломанског виртуелног античког форума, свако би требало да има једнака права да ту изнесе своје мишљење, идеје или робу.

Међутим, у стилу орвеловских парола “рат је мир, слобода је ропство, незнање је сната”, Аџит Паи, кога је Трампова администрација поставила на место председника комисије почетком ове године, изјавио је да је предлог измена закона ту управо да би “ослободио интернет непотребног терета и сувишних регулација”.

Истина је заправо да је ово корак ка монетизацији интернета који би било којој влади омогућио не само да га контролише, већ и да компанијама продаје приступ светској мрежи као да она припада само њима, а не целокупној цивилизацији.

Многи од присталица неутралности интернета у Америци жале се да је систем од почетка тако намештен да су могли само да изгубе, с обзиром на то да готово ниједна већа медијска кућа у Америци уопште није извештавала о овом питању.

Укидање правила неутралности које комплетан саобраћај на интернету третира као једнак, изазвало је више стотина јавних протеста и више од милион позива члановима Конгреса у којима су грађани изражавали противљење Паијевом плану.

Неке групе за заштиту потрошача обећале су да ће пред судовима оспорити нова правила.

Велики број сајтова и компанија стало је у одбрану неутралности интернета, међу њима и утицајни Редит, Патреон, Bitorrent, Девиантарт, па и Порнхуб и Редтубе.

Поводом последња два, више корисника на интернету се, помало горко, нашалило да једино ако корисницима неко ускрати слободни приступ порнићима, борба за слободу интернета може прерасти у “свеопшту револуцију”.

Настасја Писарев