Ukinuta neutralnost interneta: Veliki brat bira na šta ćeš kliknuti
Američka Federalna komisija za komunikacije ukinula je pravila “neutralnosti interneta”, uvedene za vreme administracije bivšeg predsednika Baraka Obame, koja su garantovala jednak pristup internetu za sve.
Umesto toga, prihvaćena je politika koja će smanjiti regulativu većih internet provajdera i dati im široka ovlašćenja da odluče kojim sadržajima na internetu korisnici mogu da imaju pristup.
Iako se u Srbiji o tome trenutno nedovoljno govori, bitka za neutralnost interneta u Americi ima potencijal da postane jedno od najvažnijih društvenih pitanja u skoroj budućnosti.
Posle dugotrajnog medijskog rata između pristalica neutralnosti interneta, i onih drugih (uglavnom krupnih biznismena i političara) koji su podržali inicijativu da se internet reguliše kao bilo koji drugi servis za pruženje usluga, čini se da je sloboda na mreži konačno izgubljena.
Federalna komisija za komunikacije glasala je sa 3:2 za plan koji je podržavao predsednik komisije Adžit Pai.
Ovo znači da će ubuduće telekomunikacione kompanije moći da određuju kakav i koliko slobodan pristup može biti bilo kom sajtu na celoj mreži, bar iz Amerike.
Po novim regulacijama, u zavisnosti od toga koliko koja mušterija plati (ili izlobira), velike provajderi kao što su Komkast, Verajzon i AT&T moći će sad da odrede da neki sajtovi budu postavljeni u “brzu traku”, odnosno da se otvaraju lako i bez zastoja, dok će drugi biti sporiji za otvaranje ili čak blokirani, u slučaju da se iz bilo kog razloga ne dopadnu provajderu.
Po novim regulacijama, u zavisnosti od toga koliko koja mušterija plati (ili izlobira), velike provajderi kao što su Komkast, Verajzon i AT&T moći će sad da odrede da neki sajtovi budu postavljeni u “brzu traku”, odnosno da se otvaraju lako i bez zastoja, dok će drugi biti sporiji za otvaranje ili čak blokirani, u slučaju da se iz bilo kog razloga ne dopadnu provajderu.
Ovo je još gore imajući u vidu da telekomunikacione kompanije u Americi obično imaju monopol na određenoj teritoriji – korisnicima se najčešće nude ili usluge jedne od njih, ili ništa.
Ako je internet neka vrsta nesagledivnog, magalomanskog virtuelnog antičkog foruma, svako bi trebalo da ima jednaka prava da tu iznese svoje mišljenje, ideje ili robu.
Međutim, u stilu orvelovskih parola “rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je snata”, Adžit Pai, koga je Trampova administracija postavila na mesto predsednika komisije početkom ove godine, izjavio je da je predlog izmena zakona tu upravo da bi “oslobodio internet nepotrebnog tereta i suvišnih regulacija”.
Istina je zapravo da je ovo korak ka monetizaciji interneta koji bi bilo kojoj vladi omogućio ne samo da ga kontroliše, već i da kompanijama prodaje pristup svetskoj mreži kao da ona pripada samo njima, a ne celokupnoj civilizaciji.
Mnogi od pristalica neutralnosti interneta u Americi žale se da je sistem od početka tako namešten da su mogli samo da izgube, s obzirom na to da gotovo nijedna veća medijska kuća u Americi uopšte nije izveštavala o ovom pitanju.
Ukidanje pravila neutralnosti koje kompletan saobraćaj na internetu tretira kao jednak, izazvalo je više stotina javnih protesta i više od milion poziva članovima Kongresa u kojima su građani izražavali protivljenje Paijevom planu.
Neke grupe za zaštitu potrošača obećale su da će pred sudovima osporiti nova pravila.
Veliki broj sajtova i kompanija stalo je u odbranu neutralnosti interneta, među njima i uticajni Redit, Patreon, Bitorrent, Deviantart, pa i Pornhub i Redtube.
Povodom poslednja dva, više korisnika na internetu se, pomalo gorko, našalilo da jedino ako korisnicima neko uskrati slobodni pristup pornićima, borba za slobodu interneta može prerasti u “sveopštu revoluciju”.
Nastasja Pisarev
