Тело продају за 1.000 до 1.500 динара
По истраживању које је спровео Институт за јавно здравље Србије, у сарадњи с Удружењем „Превент”, процењује се да је број особа које пружају сексуалне услуге на улици у Новом Саду већи од 300. координатор пројекта „Свратиште за сексуалне раднице” Небојша Ђурасовић каже да се сексуалним радом најчешће се баве младе жене између 18 и 29 година.
„Углавном су то сиромашне девојке, ромске националности, девојке које су интерно расељене с Косова и Метохије, које никада нису ишле у школу или имају незавршену основну школу“, истиче Ђурасовић, и додаје да су све оне дискриминисане у сваком сегменту живота. „Ниједна од њих није запослена, а велики број користи психоактивне супстанце. Готово све трпе насиље у току пружања сексуалних услуга, али и у породици. Сексуалне раднице се тешко одлучују да потраже помоћ код надлежних иституција јер се плаше да ће опет бити жртве. Оне уточиште проналазе у Свратишту за сексуалне раднице у Новом Саду. У њему сваког дана борави десетак жена, а осим поделе кондома и лубриканата, имају могућност да се у Свратишту окупају, оперу веш, али и добију одговарајућу стручну помоћ.“
Жене и девојке које се баве сексуалним радом чекају на муштерије на неколико стандардних места, од којих је најпознатија Каћка петља на путу ка Београду. Тело продају за 1.000 до 1.500 динара, а најчешће их је у проституцију натерала потреба да преживе јер другог посла немају. Неретко их на пружање сексуалних услуга за новац терају мужеви и рођаци, који су им и макрои.
Црвени кишобран симбол
Међународни дан борбе против насиља над сексуалним радницама обележава се 17. децембра, а настао је да би се скренула пажња на тешко насиље над сексуалним радницама широм света.
Празник је добио интернационални карактер и у све већем броју земаља овај дан је често пропраћен уличним активностима, попут изласка на улице с црвеним кишобраном, који је одабран као симбол који треба да асоцира на потребу заштите сексуалних радника од насиља.
Бављење проституцијом је у Србији прекршај, за који се прописује новчана казна од 50.000 до 150.000 динара или казна затвора од 30 до 60 дана, како за проститутке, тако и за кориснике сексуалних услуга. Међутим, пракса је показала да лице које користи услуге сексуалне раднице буде кажњено само уколико се затекне с лицем које се бави проституцијом. С друге стране, лица која се проституишу кажњавају се чак и уколико нису затечена с корисником услуге.
Проблем проституције је комплексан и испреплетен с другим проблемима као што су насиље, дискриминација, социјална неједнакост и сиромаштво. Зато Свратиште за сексуалне раднице пружа својим корисницама бољу социјалну и здравствену подршку. На једном месту омогућени су им психолошка подршка и саветовање, помоћ социјалног радника, правна помоћ, добровољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ и хепатитис, подела кондома, праћење код лекара, одржавање личне хигијене, психолошке и креативне радионице, здравствена заштита, али и учење животних вештина и многе друге.
Д. Николић