РФЗО тражи да приватне апотеке лекове набављају на тендеру
Приватне апотеке које издају на рецепт лекове са А и А1 листе убудуће ће те лекове набављати на тендеру који ће сами спроводити, о чему је Републички фонд за здравствено осигурање обавестио све филијале, сазнаје “Дневник”.
Стручњаци осуђују овакав потез надлежних и подсећају на то да апотеке склапају уговоре са РЗФО на крају децембра за идућу годину. Сматрају да би овакав потез који приватнике тера на тендер угрозио пацијенте, јер постоји могућност несташице лекова и разлике у ценама истог лека, али и мале приватне апотеке које немају капацитет за тендерске процедуре.
Директорка Фармацеутске коморе Србије Светлана Стојков каже да су овим потезом приватне апотеке доведене у неравноправан положај, те да су могуће несташице, поскупљење лекова и друге последице, због чега се обратила и министру здравља др Златибору Лончару. Она каже да је 10. новембра Републички фонд за здравствено осигурање упутио допис свим филијалама, у коме се наводи да су све приватне апотеке које имају потписан уговор са РФЗО за издавање лекова на рецепт, а које су имале више од 50 одсто вредности набаке лекова с А и А1 листе лекова, обвезници примене јавних набавки лекова на рецепт.
“То се односи на све приватне апотеке, с обзиром на то да су све имале више од 50 одсто вредности набавке лекова с А и А1 листе лекова на терет РФЗО. То значи да ће приватне апотеке морати самостално да расписују јавне набавке за лекове с листа А и А1 за 2018. годину, док ће РФЗО расписивати централизовану јавну набавку лекова на рецепт за потребе јавних апотека”, казала је Стојков.
Према њеним речима, ово може да има веома негативне последице по пацијенте и здравствене установе, па и здравствени систем у целини, због појаве великог броја наручилаца, различитих цена које би се добиле спровођењем великог броја јавних набавки, као и због временске, техничке и организационе ограничености. Директорка Фармацеутске коморе је стога и министру здравља др Златибору Лончару указала на неодрживост оваквог модела уговарања, јер оваква пракса није присутна ни у једној земљи у региону или Европској унији.
“Осим тога, економске, политичке, тржишне и јавно-здравствене последице оваквог решења могу да доведу до додатног урушавања сегмента фармацеутске здравствене заштите и остваривања загарантованих права обавезног здравственог осигурања. Ово може да доведе до потенцијалног пораста цене лекова, вештачке несташице, незадовољства пацијената, као и здравственог кадра”, навела је Стојков и напоменула како би требало хитно да се реагује, не би ли се спречиле очигледне негативне последице.
Поред тога, она је подсетила на то да је неопходно хитно доношење Закона о апотекарској делатности, измене аката који регулишу План мреже здравствених установа, доношење одлуке о мораторијуму на отварање нових апотека, као и повлачење Правилника о листи производа који могу да се продају у апотекама.
Координатор Удружења “Доктори против корупције” др Драшко Карађиновић наводи да РФЗО годишње за лекове на рецепт с листе А и А1 издваја око 220 милиона евра. Ови лекови дистрибуирају се пацијентима кроз мрежу државних апотекарских установа, ланаца апотека у приватним предузећима и појединачних приватних апотека. Укупно више од 3.000 апотека дистрибуира лекове по цени коју је одредио РФЗО, кроз уговоре с апотекама који се потписују 31. децембра за наредну годину.
Фонд препознао проблеме
“Републички фонд за здравствено осигурање препознао је потенцијалне проблеме спровођења препорука Државне ревизорске институције у вези са јавном набавком лекова с А И А1 листе и у сарадњи са Министарством здравља иницирао састанке са свим релевантним институцијама, како би се наведени проблем превазишао, а с циљем несметаног остваривања права осигураника на лекове на рецепт и поједина помагала која се подижу преко апотеке”, речено је “Дневнику” у Републичком фонду за здравствено осигурање.
“Нејасан је мотив регулатора, односно Републичког фонда за здравствено осигурање и Министарства здравља, да и приватне апотеке које издају ове лекове рефундиране од РФЗО, сада треба да спроводе тендерски поступак. Посебно тешко ће бити погођене индивидуалне приватне апотеке, које немају неопходне административне капацитете, па се поставља питање да ли је то начин њиховог истискивања с тржишта”, сматра Карађиновић.
Како подсећа, Нацрт закона о апотекарској делатности предвиђа да једна апотека буде на 4.000 становника, што значи да је сада вишак више од 1.000 апотека. Каже како је можда и разлог овог збуњујућег захтева управо начин да се изађе у сусрет јавним апотекарским установама.
“Мотиви ове одлуке су нејасни, ефекти непредвидиви, а по речима приватних апотекара, биће негативни. Регулатор би морао да изађе у јавност с разлозима и анализом последица ове одлуке. Овакве турбуленције само пар недеља пре потписивања уговора апотека с РФЗО, сигурно неће допринети стабилизацији фармацеутског тржишта и олакшати доступност лека пацијентима”, каже др Карађиновић и додаје да су приватни апотекари уговором с РФЗО прихватили цену лека за пацијенте, те да би начин како се уклапају у цену требало да буде у домену њихове самосталне пословне политике.
Карађиновић напомиње и би регулатор требало да размотри усклађеност српског тржишта лекова с одлуком Суда Европске уније Ц-531/06 по захтеву италијанске и немацке фармацеутске коморе.
“Ова одлука јасно дефинише издавање лекова као здравствену делатност кају обављају фармацеути, и то као власници апотека. Међутим, структура домаће фармацеутске мреже снажно одудара од стандарда ЕУ по овом питању, па је то заправо битно питање како за регулаторе, тако и за Фармацеутску комору Србије. Она би морала да заузме позицију у складу с одлуком Суда Европске уније, а тиме и заштити своје чланове”, закључује координатор “Доктора против корупције”.
Љ. Петровић
