RFZO traži da privatne apoteke lekove nabavljaju na tenderu
Privatne apoteke koje izdaju na recept lekove sa A i A1 liste ubuduće će te lekove nabavljati na tenderu koji će sami sprovoditi, o čemu je Republički fond za zdravstveno osiguranje obavestio sve filijale, saznaje “Dnevnik”.
Stručnjaci osuđuju ovakav potez nadležnih i podsećaju na to da apoteke sklapaju ugovore sa RZFO na kraju decembra za iduću godinu. Smatraju da bi ovakav potez koji privatnike tera na tender ugrozio pacijente, jer postoji mogućnost nestašice lekova i razlike u cenama istog leka, ali i male privatne apoteke koje nemaju kapacitet za tenderske procedure.
Direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov kaže da su ovim potezom privatne apoteke dovedene u neravnopravan položaj, te da su moguće nestašice, poskupljenje lekova i druge posledice, zbog čega se obratila i ministru zdravlja dr Zlatiboru Lončaru. Ona kaže da je 10. novembra Republički fond za zdravstveno osiguranje uputio dopis svim filijalama, u kome se navodi da su sve privatne apoteke koje imaju potpisan ugovor sa RFZO za izdavanje lekova na recept, a koje su imale više od 50 odsto vrednosti nabake lekova s A i A1 liste lekova, obveznici primene javnih nabavki lekova na recept.
“To se odnosi na sve privatne apoteke, s obzirom na to da su sve imale više od 50 odsto vrednosti nabavke lekova s A i A1 liste lekova na teret RFZO. To znači da će privatne apoteke morati samostalno da raspisuju javne nabavke za lekove s lista A i A1 za 2018. godinu, dok će RFZO raspisivati centralizovanu javnu nabavku lekova na recept za potrebe javnih apoteka”, kazala je Stojkov.
Prema njenim rečima, ovo može da ima veoma negativne posledice po pacijente i zdravstvene ustanove, pa i zdravstveni sistem u celini, zbog pojave velikog broja naručilaca, različitih cena koje bi se dobile sprovođenjem velikog broja javnih nabavki, kao i zbog vremenske, tehničke i organizacione ograničenosti. Direktorka Farmaceutske komore je stoga i ministru zdravlja dr Zlatiboru Lončaru ukazala na neodrživost ovakvog modela ugovaranja, jer ovakva praksa nije prisutna ni u jednoj zemlji u regionu ili Evropskoj uniji.
“Osim toga, ekonomske, političke, tržišne i javno-zdravstvene posledice ovakvog rešenja mogu da dovedu do dodatnog urušavanja segmenta farmaceutske zdravstvene zaštite i ostvarivanja zagarantovanih prava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovo može da dovede do potencijalnog porasta cene lekova, veštačke nestašice, nezadovoljstva pacijenata, kao i zdravstvenog kadra”, navela je Stojkov i napomenula kako bi trebalo hitno da se reaguje, ne bi li se sprečile očigledne negativne posledice.
Pored toga, ona je podsetila na to da je neophodno hitno donošenje Zakona o apotekarskoj delatnosti, izmene akata koji regulišu Plan mreže zdravstvenih ustanova, donošenje odluke o moratorijumu na otvaranje novih apoteka, kao i povlačenje Pravilnika o listi proizvoda koji mogu da se prodaju u apotekama.
Koordinator Udruženja “Doktori protiv korupcije” dr Draško Karađinović navodi da RFZO godišnje za lekove na recept s liste A i A1 izdvaja oko 220 miliona evra. Ovi lekovi distribuiraju se pacijentima kroz mrežu državnih apotekarskih ustanova, lanaca apoteka u privatnim preduzećima i pojedinačnih privatnih apoteka. Ukupno više od 3.000 apoteka distribuira lekove po ceni koju je odredio RFZO, kroz ugovore s apotekama koji se potpisuju 31. decembra za narednu godinu.
Fond prepoznao probleme
“Republički fond za zdravstveno osiguranje prepoznao je potencijalne probleme sprovođenja preporuka Državne revizorske institucije u vezi sa javnom nabavkom lekova s A I A1 liste i u saradnji sa Ministarstvom zdravlja inicirao sastanke sa svim relevantnim institucijama, kako bi se navedeni problem prevazišao, a s ciljem nesmetanog ostvarivanja prava osiguranika na lekove na recept i pojedina pomagala koja se podižu preko apoteke”, rečeno je “Dnevniku” u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
“Nejasan je motiv regulatora, odnosno Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Ministarstva zdravlja, da i privatne apoteke koje izdaju ove lekove refundirane od RFZO, sada treba da sprovode tenderski postupak. Posebno teško će biti pogođene individualne privatne apoteke, koje nemaju neophodne administrativne kapacitete, pa se postavlja pitanje da li je to način njihovog istiskivanja s tržišta”, smatra Karađinović.
Kako podseća, Nacrt zakona o apotekarskoj delatnosti predviđa da jedna apoteka bude na 4.000 stanovnika, što znači da je sada višak više od 1.000 apoteka. Kaže kako je možda i razlog ovog zbunjujućeg zahteva upravo način da se izađe u susret javnim apotekarskim ustanovama.
“Motivi ove odluke su nejasni, efekti nepredvidivi, a po rečima privatnih apotekara, biće negativni. Regulator bi morao da izađe u javnost s razlozima i analizom posledica ove odluke. Ovakve turbulencije samo par nedelja pre potpisivanja ugovora apoteka s RFZO, sigurno neće doprineti stabilizaciji farmaceutskog tržišta i olakšati dostupnost leka pacijentima”, kaže dr Karađinović i dodaje da su privatni apotekari ugovorom s RFZO prihvatili cenu leka za pacijente, te da bi način kako se uklapaju u cenu trebalo da bude u domenu njihove samostalne poslovne politike.
Karađinović napominje i bi regulator trebalo da razmotri usklađenost srpskog tržišta lekova s odlukom Suda Evropske unije C-531/06 po zahtevu italijanske i nemacke farmaceutske komore.
“Ova odluka jasno definiše izdavanje lekova kao zdravstvenu delatnost kaju obavljaju farmaceuti, i to kao vlasnici apoteka. Međutim, struktura domaće farmaceutske mreže snažno odudara od standarda EU po ovom pitanju, pa je to zapravo bitno pitanje kako za regulatore, tako i za Farmaceutsku komoru Srbije. Ona bi morala da zauzme poziciju u skladu s odlukom Suda Evropske unije, a time i zaštiti svoje članove”, zaključuje koordinator “Doktora protiv korupcije”.
LJ. Petrović
