Помоћ државе пресудна за развој старт-ап фирми
Старт-ап предузетници у Србији могу да буду глобално успешни и привући велике инвестиције уколико се фокусирају на развој софтвера и производа који праве велике промене у животима грађана и решавају досад нерешене проблеме, а подршка државе кључна је за стварање повољног екосистема за развој старт-ап заједнице.
Реномирани светски стручњаци које је у Београду окупио међународни семинар „СЕЕ МИКТА – Иновације и предузетништво”, уз похвале за српски ИТ сектор, изнели су и низ сугестија.
Софтверска индустрија Србије је позната по иновацијама, изјавио је др Рајнхард Шол из Међународне телекомуникационе уније, на скупу који су организовали НАЛЕД и амбасаде земаља МИКТА платформе – Мексика, Индонезије, Турске, Кореје и Аустралије – с циљем размене најбољих светских искустава и пракси у развоју старт-ап фирми.
Према његовим речима, чак 6.000 људи запослено је у 2.000 компанија, и тај број стално расте, али је потребно да повећате и број дипломираних ИТ стручњака јер је глобална потражња за високообразованим кадровима за компјутерске науке већа од понуде.
Семинар је отворио амбасадор Турске у Србији Њ. е. Танжу Билгич, а учесницима се обратио и амбасадор Мексика у Србији Њ. е. Марко Антонио Гарсија Бланко, који је говорио о мексичким искуствима у креирању повољног пословног окружења и предузетничког друштва.
Директор Старт-ап алијансе Кореје Лим Јунг Вок истакао је значај развоја предузетничке културе, подстицајне регулативе, укључивања искусних предузетника као ментора почетницима, а посебно значај лакшег приступа новцу за улагање јер је мало ко спреман на ризик финансирања старт-апа.
Неопходно је да држава покрене програм финансијске подршке старт-ап фирмама у раној фази, као што је то урадила Кореја, која сада има и Министарство за мала и средња предузећа и старт-ап, нагласио је Лим.
Потребно је, додао је Лим, и да министарство обезбеди да локални инкубатори, акцелератори и вентуре цапитал фондови, којих је све више, финансирају даљи развој.
На уложених 120 милиона долара досад смо добили више од 300 успешних старт-ап компанија, поручио је Лим Јунг Вок.
Један од нових извора финансирања јесу велике корпорације попут „Самсунг НЕКСТ”-а, које улагањима, менторством, техничком и стручном подршком или обезбеђивањем простора за рад, помажу малима да развију производе, с могућношћу да их касније и купе. Директор „Самсунг НЕКСТ”-а Феликс Петерсен изнео је и неколико неуобичајених предлога владама.
Старт-ап иницијативе су добре, као и иницијативе за развој е-управе, али кључно је да цене закупа простора буду ниске, а још важније да предузетници раде на месту које је кул за живот, рекао је Петерсен.
Д. Млађеновић
Пореско ослобађање...
Председник Извршног одбора НАЛЕД-а Дејан Ђокић нагласио је да ће иницијативе попут пореског ослобађања у првој години пословања, реформе система паушалног опорезивања, као и израда регистара непореских намета и процедура бити први кораци у стварању повољног пословног окружења за старт-ап и помоћи да подстакнемо иновативност и креативност младих у Србији.
Број отворених предузетничких радњи у последњих десет година опао је трећину, а однос отворених и угашених фирми с десет према један на 3,5 : 1. Желимо да преокренемо тај тренд јер су старт-ап фирме највећи генератори запошљавања и статистике развијених земаља показују да они који опстану у првих пет година повећају број запослених и до 60 одсто, закључио је Ђокић.
