Житни магацин у Новом Милошеву претворен у изложбени простор
НОВО МИЛОШЕВО: Завод за заштиту споменика културе у Зрењанину саопштио је да је завршена санација и адаптација ентеријера приземља и спрата Житног магацина у Новом Милошеву, који је претворен у изложбени простор. Овај посао финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије.
Радови су извођени у две фазе, прва је обухватала приземље и трајала је од фебруара до маја 2015, док је спрат уређен у другој фази – од јуна до октобра ове године. Радници су се придржавали главног архитектонско-грађевинског пројекта који је израдило Јавно предузеће Дирекција за планирање, изградњу, уређење и заштиту животне средине у Новом Бечеју.
Како наводе у зрењанинском Заводу за заштиту споменика културе, током радова у Житном магацину, између осталог, демонтиран је стари под и монтиран нови патос од дасака, по узору на првобитни, рестауирана је дрвена конструкција, санирано степениште, при чему су демонтирана постојећа газишта и монтирана нова. Израђене су и дрвене витрине за излагање предмета поставке, а изведени су и конзерваторски радови на металним вратима са уличне и дворишне фасаде.
Prеthodno је, током 2010. и 2011. године, реконстрисана оштећена кровна конструкција и постављен је нови бибер цреп, с том разликом што нису враћени лимени вентилациони отвори. Радови на рестаурацији фасаде приведени су крају овог месеца.
Житни магацин и котарка били су део некад моћног и богатог властелинског имања Ласла Карачоњија у Беодри, данашњем Новом Милошеву. Дворац Ласла Карачоњија убраја се у тип пољског дворца који је изграђен ван урбаних градских насељ, а по правилу је био окружен економским зградама, чија је улога била да омогући рад имања током целе године. Дворац је био објекат за становање, али и центар управљања имањем.
У непосредној околини дворца, са јужне стране, налазиле су се економске зграде од којих је преостала једино зграда некадашње коњушнице, док се, преко пута ограђеног имања, наспрам дворца, и даље налази „пољопривредни град” који чине житни магацин, котарка и управна зграда са радионицама. Ове грађевине потичу из четврте деценије 19. века и представљају најстарији грађевински слој велепоседа. Стилски потпуно усклађене са дворцем и коњушницом, чине редак, јединствен и добро очуван комплекс некадашњег властелинског имања. Након Другог светског рата, дворац је национализован, а пољопривредни град је постао део земљорадничке задруге која је и данас корисник.
Текст и фото: Ж. Балабан
