Размишља се о формирању фонда за науку
Четврти у низу округлих столова посвећених темама од круцијалног значаја за развој наше земље, које у Новом Саду заједнички организују Универзитет у Новом Саду, Матица српска и Српска академија наука и уметности, покушао је да осветли утицај пројектног финансирања на развој науке у Србији.
- Овакви скупови прилика су да чујемо једни друге, укажемо на прблеме и понудимо могућа решења - рекао је ректор УНС-а професор др Душан Николић. - Мислим да би државни универзитети, већ повезани у заједницу, требало чвршће да се организују и покушају да утичу на пројектне циклусе.
Као пример оваквог удруживања ректор Николић је навео Лигу европских истраивачких универзитета, у коју су се удружила 23 најутицајнија универзитета из 12 европских земаља,како би лобирали за средства код Европске комисије, али и сарађивали с најбољим универзитетским асоцијацијама са других континената.
- Огроман потенцијал лежи у снажној вези науке с привредом, али нико ко учествује у креирању друштвене добробити не мисли да све треба да исходује на тржишту - рекао је покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност професор др Зоран Милошевић. - Чињеница је да без развијања истраживања у привреди нећемо имати одрживу економију, али док се то не оствари, морамо оснаживати науку. Добре примере снажне везе науке и привреде већ имамо, али нам треба више простора за тржишно вредновање оног што се ради у науци.
Мада су данас ретка друштва која науку и образовање не виде као приоритете, по мишљењу потпредседника Матице српске професора др Бранка Бешлина, припаднике научне заједнице тиште како наћи дугорочна и одржива решења када је у питању с једне стране одговорност за давање личног доприноса, а с друге остваривање стратешких опредељења.
Уз подсећање на то да је последњи пројектни циклус насилно прекинут, председник огранка САНУ у Новом Саду академик Стеван Пилиповић најавио је најпозванију особу да говори о будућности финансирања науке у Србији - државног секретара Министарства просвете, науке и технолошког развоја професора др Владимира Поповића.
- Законска основа за финансирање науке у Србији је иста од 2007. године и до овог последњег циклуса тај оквир није довођен у питање - рекао је др Поповић. - Међутим, систем пројектног финансирања претворен је у квазипројектно финансирање јер држава практично финансира 11.500 истраживача, то јест скоро све које имамо, а којих је.нажалост, мање него што је бло некад, јер су многи отишли. Ми у Министарству данас смо у прилици само да гасимо пожар, а тако нећемо далеко стићи.
С мало расположивог новца за науку, по речима државног секретара, неопходна је свеобухватна реформа у овом сегменту, а уз предлоге неколико модела финансирања, размишља се и о формирању фонда за науку, који би био на нивоу Владе, и у који би се сливала средства из различитих министарстава.
Говорећи о искуствима и перспективама пројектног финансирања у хуманистичким наукама доцент др Исидора Бјелаковић с Филозофског факултета УНС-а, предложила је улагање у капиталне националне пројекте и изнела бројне примедбе на садашњи начин. По њеним речима, требало би преиспитати релевантност бодовања публиковања радова из области српског језика и књижевности у међународним часописима, јер већина их је с англосаксонског језичког подручја.
- Науку у читавом свету муче исти проблеми, од губљења поверења у њу, преко све мањег новчаног издвајања, транспарентности резултата истраживања, па до инфлације доктора наука и нужности унапређења резултата истраживања - рекао је професор др Сергеј Остојић с Факултета спорта и физичког васпитања УНС-а, говорећи о изазовима у природним наукама и медицини у овој години. - Последњих година издвајања за науку стангнирају и у Европи и у Америци, али расту у Азији. Наша земља је у Европи при самом дну лествице и, мада су издвајања повећана, само је БиХ иза нас. У свету је тренд оснивање фондова за истраживања младих и жена и за основна истраживања, а присутна је још једна новина, која науку враћа њеној суштини - архивирање података, пре објављивања, у данас прецењеним, научним часописима, што утиче на транспарентност.
Говорећи о будућности основних истраживања и замкама комерцијализације, професор др Срђан Рончевић с Природно математичког факултета УНС-а, баш комерцијализацију навео је као проблем који доводи до напуштања основних истраживања, без којих нема ни примењених.
Д. Девечерски
