Razmišlja se o formiranju fonda za nauku

- Ovakvi skupovi prilika su da čujemo jedni druge, ukažemo na prbleme i ponudimo moguća rešenja - rekao je rektor UNS-a profesor dr Dušan Nikolić. - Mislim da bi državni univerziteti, već povezani u zajednicu, trebalo čvršće da se organizuju i pokušaju da utiču na projektne cikluse.

Kao primer ovakvog udruživanja rektor Nikolić je naveo Ligu evropskih istraivačkih univerziteta, u koju su se udružila 23 najuticajnija univerziteta iz 12 evropskih zemalja,kako bi lobirali za sredstva kod Evropske komisije, ali i sarađivali s najboljim univerzitetskim asocijacijama sa drugih kontinenata.

- Ogroman potencijal leži u snažnoj vezi nauke s privredom, ali niko ko učestvuje u kreiranju društvene dobrobiti ne misli da sve treba da ishoduje na tržištu - rekao je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost profesor dr Zoran Milošević. - Činjenica je da bez razvijanja istraživanja u privredi nećemo imati održivu ekonomiju, ali dok se to ne ostvari, moramo osnaživati nauku. Dobre primere snažne veze nauke i privrede već imamo, ali nam treba više prostora za tržišno vrednovanje onog što se radi u nauci.

Mada su danas retka društva koja nauku i obrazovanje ne vide kao prioritete, po mišljenju potpredsednika Matice srpske profesora dr Branka Bešlina, pripadnike naučne zajednice tište kako naći dugoročna i održiva rešenja kada je u pitanju s jedne strane odgovornost za davanje ličnog doprinosa, a s druge ostvarivanje strateških opredeljenja.

Uz podsećanje na to da je poslednji projektni ciklus nasilno prekinut, predsednik ogranka SANU u Novom Sadu akademik Stevan Pilipović najavio je najpozvaniju osobu da govori o budućnosti finansiranja nauke u Srbiji - državnog sekretara Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja profesora dr Vladimira Popovića.

- Zakonska osnova za finansiranje nauke u Srbiji je ista od 2007. godine i do ovog poslednjeg ciklusa taj okvir nije dovođen u pitanje - rekao je dr Popović. - Međutim, sistem projektnog finansiranja pretvoren je u kvaziprojektno finansiranje jer država praktično finansira 11.500 istraživača, to jest skoro sve koje imamo, a kojih je.nažalost, manje nego što je blo nekad, jer su mnogi otišli. Mi u Ministarstvu danas smo u prilici samo da gasimo požar, a tako nećemo daleko stići.

S malo raspoloživog novca za nauku, po rečima državnog sekretara, neophodna je sveobuhvatna reforma u ovom segmentu, a uz predloge nekoliko modela finansiranja, razmišlja se i o formiranju fonda za nauku, koji bi bio na nivou Vlade, i u koji bi se slivala sredstva iz različitih ministarstava.

Govoreći o iskustvima i perspektivama projektnog finansiranja u humanističkim naukama docent dr Isidora Bjelaković s Filozofskog fakulteta UNS-a, predložila je ulaganje u kapitalne nacionalne projekte i iznela brojne primedbe na sadašnji način. Po njenim rečima, trebalo bi preispitati relevantnost bodovanja publikovanja radova iz oblasti srpskog jezika i književnosti u međunarodnim časopisima, jer većina ih je s anglosaksonskog jezičkog područja.

- Nauku u čitavom svetu muče isti problemi, od gubljenja poverenja u nju, preko sve manjeg novčanog izdvajanja, transparentnosti rezultata istraživanja, pa do inflacije doktora nauka i nužnosti unapređenja rezultata istraživanja - rekao je profesor dr Sergej Ostojić s Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja UNS-a, govoreći o izazovima u prirodnim naukama i medicini u ovoj godini. - Poslednjih godina izdvajanja za nauku stangniraju i u Evropi i u Americi, ali rastu u Aziji. Naša zemlja je u Evropi pri samom dnu lestvice i, mada su izdvajanja povećana, samo je BiH iza nas. U svetu je trend osnivanje fondova za istraživanja mladih i žena i za osnovna istraživanja, a prisutna je još jedna novina, koja nauku vraća njenoj suštini - arhiviranje podataka, pre objavljivanja, u danas precenjenim, naučnim časopisima, što utiče na transparentnost.

Govoreći o budućnosti osnovnih istraživanja i zamkama komercijalizacije, profesor dr Srđan Rončević s Prirodno matematičkog fakulteta UNS-a, baš komercijalizaciju naveo je kao problem koji dovodi do napuštanja osnovnih istraživanja, bez kojih nema ni primenjenih.

D. Devečerski