Социјалне карте биће уведене и у Србији

Наиме, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да би увођење социјалних карата био велики и квалитативни искорак напред и да би то  допринело праведнијој расподели помоћи и спречавању било каквог вида злоупотреба.  По његовим речима, направљен је план за израду социјалних карата, а у тај пројекат ће, заједно с министарством бити укључена и владина кацеларија.

- То ће бити велики и квалитативни искорак напред јер ће обезбедити да грађани и грађанке добију праведнију расподелу онога што држава њима жели да да и што сада може да им да - рекао је Ђорђевић.  - Највећа предност израде социјалних карата је то што ће убудуће грађани по аутоматизму добијати социјалну помоћ. Држава жели да буде друштвено одговорна, да препозна оне којима је помоћ потреба и да они и добију социјалну помоћ, без потребе за администрацијом и чекањем у редовима.

Да подсетимо, о неопходности увођења социјалних карта говори се већ неколико година. Ипак, треба рећи и да је то обиман и скуп посао за који треба пуно времена. Како би помоћ државе стигла на праву адресу потребно је направити неколико корака, а један од важнијих је обједињавање података о грађанима у централни регистар, како би се имао  увид у имовину и приходе грађана, а то би била и полазна тачка да се утврди коме је социјална помоћ заиста потребна. На тај начни би се, између осталог, допринело праведнијој расподели новца намењеног за најсиромашније грађане и, истовремено,  избегла могућност  да се у реду за социјалну помоћ нађу и они којима ни по чему не припада. А то се догађало.  Управо о томе је недавно министар Ђорђевић рекао да ће најављена дигитализација помоћи  да се заокружи систем социјалних карата, да је за то обезбеђен новац у buyеtu, а да постоји и подршка из иностранства, односно средства из претприступних фондова. Он је тада најавио да ће од 1. јануара наредне године министарство радити заједнички са Владом, која прави аналитичку базу у сврху израде социјалних карата, а која ће омогућити да на једном месту буду сви потребни подаци, који ће се у реалном времену мењати. По његовим речима, први резултати очекују се већ у првој половини следеће године, а неке укрштене анализе крајем године, па би требало очекивати да од 2019. године систем социјалних карата почне да функционише.

Министар је истакао да постоји јасна воља да се то уради и да је на овом послу ангажован тим стручњака, која гледа које би податке требало да садржи та аналитичка база, а паралелно се покрећу преговори с осталим државим органима о томе како ће у будућности постојати даља размена података.

Већ неколико година држава најсиромашнијим грађанима Србије омогућава да део енергената троши без плаћања јер је на снази Уредба о енергетски заштићеном купцу. Захваљујући овој уредби, најсиромашнији грађани имају право да без плаћања потроше одговрајући број киловата елеткричне енергије и та привилегија се може користити целе године, као и природног гаса, а та повластица одобрава се током грејне сезоне.

Према последње доступним подацима Републички завод за статистику (РЗС)  стопа сиромаштва у Србији 25,5 одсто, односно да је четвртина грађана у ризику да постане сиромашна.

Према подацима РЗС, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2016. години износила је 38,7 одсто.

Ризицима од сиромаштва најизложенији су млади од 18 до 24 године (32,7 одсто), затим млађи од 18 година (30,2 одсто), док најнижу стопу ризика од сиромашва има популација старија од 65 година (19,1 одсто).

Највећу стопу ризика од сиромаштва имају особе које живе у домаћинствима која чине двоје одраслих с троје или више издржаване деце (49,8 одсто) и особе млађе од 65 година које чине једночлана домаћинства (40,1 одсто).

Анкета о приходима и условима живота спроведена је четврти пут на територији Србије од маја до јула 2016. године. У анкети директним интервјуима учествовало је 5.554 домаћинства, односно 15.057 особа старијих од 16 година.

Д. Млађеновић