Socijalne karte biće uvedene i u Srbiji

Naime, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević istakao je da bi uvođenje socijalnih karata bio veliki i kvalitativni iskorak napred i da bi to  doprinelo pravednijoj raspodeli pomoći i sprečavanju bilo kakvog vida zloupotreba.  Po njegovim rečima, napravljen je plan za izradu socijalnih karata, a u taj projekat će, zajedno s ministarstvom biti uključena i vladina kacelarija.

- To će biti veliki i kvalitativni iskorak napred jer će obezbediti da građani i građanke dobiju pravedniju raspodelu onoga što država njima želi da da i što sada može da im da - rekao je Đorđević.  - Najveća prednost izrade socijalnih karata je to što će ubuduće građani po automatizmu dobijati socijalnu pomoć. Država želi da bude društveno odgovorna, da prepozna one kojima je pomoć potreba i da oni i dobiju socijalnu pomoć, bez potrebe za administracijom i čekanjem u redovima.

Da podsetimo, o neophodnosti uvođenja socijalnih karta govori se već nekoliko godina. Ipak, treba reći i da je to obiman i skup posao za koji treba puno vremena. Kako bi pomoć države stigla na pravu adresu potrebno je napraviti nekoliko koraka, a jedan od važnijih je objedinjavanje podataka o građanima u centralni registar, kako bi se imao  uvid u imovinu i prihode građana, a to bi bila i polazna tačka da se utvrdi kome je socijalna pomoć zaista potrebna. Na taj načni bi se, između ostalog, doprinelo pravednijoj raspodeli novca namenjenog za najsiromašnije građane i, istovremeno,  izbegla mogućnost  da se u redu za socijalnu pomoć nađu i oni kojima ni po čemu ne pripada. A to se događalo.  Upravo o tome je nedavno ministar Đorđević rekao da će najavljena digitalizacija pomoći  da se zaokruži sistem socijalnih karata, da je za to obezbeđen novac u buyetu, a da postoji i podrška iz inostranstva, odnosno sredstva iz pretpristupnih fondova. On je tada najavio da će od 1. januara naredne godine ministarstvo raditi zajednički sa Vladom, koja pravi analitičku bazu u svrhu izrade socijalnih karata, a koja će omogućiti da na jednom mestu budu svi potrebni podaci, koji će se u realnom vremenu menjati. Po njegovim rečima, prvi rezultati očekuju se već u prvoj polovini sledeće godine, a neke ukrštene analize krajem godine, pa bi trebalo očekivati da od 2019. godine sistem socijalnih karata počne da funkcioniše.

Ministar je istakao da postoji jasna volja da se to uradi i da je na ovom poslu angažovan tim stručnjaka, koja gleda koje bi podatke trebalo da sadrži ta analitička baza, a paralelno se pokreću pregovori s ostalim državim organima o tome kako će u budućnosti postojati dalja razmena podataka.

Već nekoliko godina država najsiromašnijim građanima Srbije omogućava da deo energenata troši bez plaćanja jer je na snazi Uredba o energetski zaštićenom kupcu. Zahvaljujući ovoj uredbi, najsiromašniji građani imaju pravo da bez plaćanja potroše odgovrajući broj kilovata eletkrične energije i ta privilegija se može koristiti cele godine, kao i prirodnog gasa, a ta povlastica odobrava se tokom grejne sezone.

Prema poslednje dostupnim podacima Republički zavod za statistiku (RZS)  stopa siromaštva u Srbiji 25,5 odsto, odnosno da je četvrtina građana u riziku da postane siromašna.

Prema podacima RZS, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2016. godini iznosila je 38,7 odsto.

Rizicima od siromaštva najizloženiji su mladi od 18 do 24 godine (32,7 odsto), zatim mlađi od 18 godina (30,2 odsto), dok najnižu stopu rizika od siromašva ima populacija starija od 65 godina (19,1 odsto).

Najveću stopu rizika od siromaštva imaju osobe koje žive u domaćinstvima koja čine dvoje odraslih s troje ili više izdržavane dece (49,8 odsto) i osobe mlađe od 65 godina koje čine jednočlana domaćinstva (40,1 odsto).

Anketa o prihodima i uslovima života sprovedena je četvrti put na teritoriji Srbije od maja do jula 2016. godine. U anketi direktnim intervjuima učestvovalo je 5.554 domaćinstva, odnosno 15.057 osoba starijih od 16 godina.

D. Mlađenović