Уставу не прија скупштински фолклор

У сусрет разрешењу тренутно најактуелније политичке недоумице, актери који су директно укључени, по Уставу и закону у тај процес, све чешће се оглашавају. Тако је  и премијерка Ана Брнабић открила да има на уму и ту солуцију, али да није још увек “ срочила ” евентуално образложење за распуштање скупштине, које треба изборима да prеthodi. Она тврди  да није размишљала о формалном захтеву владе за расписивање ванредних избора.

Председница Владе оцењује да је атмосфера у Скупштини Србије „све осим конструктивне”, што је свакако разлог да се размисли о евентуалној провери воље грађана пред уставне промене.

- И сами сте видели каква је ситуација и атмосфера у Скупштини. Она свакако је све осим конструктивне. То је моје мишљење, нисам размишљала о формалном захтеву владе. Чим будемо имали формални захтев, ја ћу га рећи - рекла је Брнабићева новинарима.

Према њеним речима, у прилог опцији парламентарних избора свакако иде и чињеница да се у оквиру поглавља 23 мора ићи у промену Устава.

- Та промена Устава нешто је што би требало да се заврши у наредним годинама,  вероватно у 2018. години. Важно је, да када разговарамо о промени Устава, у Скупштини имамо странке које на најбољи могући начин осликавају вољу грађана. Нисам сигурна да је то у овом тренутку у Скупштини Србије добро осликано - сматра председница владе.  О томе ће се, како је рекла, и даље размишљати и видети да ли је боља опција да буде како јесте, или да се пред уставне промене још једном провери воља грађана, те да састав Скупштине буде “управо тај какав у ствари и треба да буде да би ти народни посланици разговарали око уставних промена”.

Промена Устава Србије обавеза која је преузета након што је отворено поглавље 23 у преговорима око прикључивања ЕУ. Тим поглављем предвиђено је да се Устав мења у области правосуђа на начин који би искључио утицај власти на судство у погледу састава Вишег савета судства и ДВТ. Но иако је за сада то једина уставна тема којом се баве разни форуми, мора се подсетити и да је председник Србије Александар Вучић до сада више пута најавио да треба да се ради на измени целокупоног Устава, али је упозорио да је за то потребно обезбедити шири политички консензус.

Од атмосфере у парламенту сасвим сигурно ће зависити који домен уставних промена ће бити, те да ли ће оне ићи у више кругова. Наиме, уколико би остао садашњи однос снага у парламенту вероватно би се ишло само на промене устава везане за поглавље 23, тим пре што је своје примедбе на важећа решења Венецијанска комисија изнела још пре десетак година. Са друге стране, нови распоред снага у парламенту, самим тим и другачија атмосфера, вероватно би проширила круг тема који би дошле пред грађане на референдуму. Вероватно би се на столу нашли и неки закључци, произашли из унутрашњег дијалога о Косову, али и питања попут ширих овлашћења председника државе, уколико Србија жели и даље да га бира непосредно, а можда и смањење броја посланика у републичком парламенту.  Све то су питања које је већ покренуо Акциони тим за промену устава, који је формиран у парламенту, али није окончао посао због расписивања прошлогодишњих ванредних парламентарних избора. Тако је за јавност остало недоречено за које се уставне промене залажу наредњаци, пошто је рад тима прекинут баш у моменту јада је у име СНС Зоран Бабић, тадашњи шеф ове радне групе, требало да јавности презентује предлоге стожерне странке власти.

- Нећемо ништа октроисати, без обзира на већину коју имамо. Или ћемо имати широк консензус или нећемо ићи у то, казао је Вучић отварајући пре пар месеци питање промене највишег правног акта. - Увек смо спремни да разговарамо и о Уставу и свему другом. У нормалним земљама се разговара, а они који тврде да Србија није нормална, плашим се да говоре о себи, пре него о било ком другом- закључио је Вучић.

Колико год била важна мишљења разних експерата, академија, цркве, цивилног друштва, ипак је одредница договора, која се потенцира,  највише везана за српски парламент. Отуда је и сама атмосфера у скупштини, где опомене, искључења са седнице због увреда, неумесна добацивања – постају део уобичајеног фолклора, нераскидиво везана за цео уставни посао, јер представнички дом грађана је тај који треба својом одлуком да покрене промену највишег правног акта. Стога и не чуди покушај владајуће коалиције да преко избора покуша да смири атмосферу у скупштинској сали, очекујући да ће пре свега број опозиционих странака, ако не и посланика, бити мањи у наредном мандату. До сада парламентарна опозиција није прихватала ни један Вучићев позив на разговоре, па се тако већина тих странака није одазвала на конслутације о формирању владе, нити жели да се укључи у унутрашњи дијалог о Косову.

С. Станковић