Ustavu ne prija skupštinski folklor

U susret razrešenju trenutno najaktuelnije političke nedoumice, akteri koji su direktno uključeni, po Ustavu i zakonu u taj proces, sve češće se oglašavaju. Tako je  i premijerka Ana Brnabić otkrila da ima na umu i tu soluciju, ali da nije još uvek “ sročila ” eventualno obrazloženje za raspuštanje skupštine, koje treba izborima da prethodi. Ona tvrdi  da nije razmišljala o formalnom zahtevu vlade za raspisivanje vanrednih izbora.

Predsednica Vlade ocenjuje da je atmosfera u Skupštini Srbije „sve osim konstruktivne”, što je svakako razlog da se razmisli o eventualnoj proveri volje građana pred ustavne promene.

- I sami ste videli kakva je situacija i atmosfera u Skupštini. Ona svakako je sve osim konstruktivne. To je moje mišljenje, nisam razmišljala o formalnom zahtevu vlade. Čim budemo imali formalni zahtev, ja ću ga reći - rekla je Brnabićeva novinarima.

Prema njenim rečima, u prilog opciji parlamentarnih izbora svakako ide i činjenica da se u okviru poglavlja 23 mora ići u promenu Ustava.

- Ta promena Ustava nešto je što bi trebalo da se završi u narednim godinama,  verovatno u 2018. godini. Važno je, da kada razgovaramo o promeni Ustava, u Skupštini imamo stranke koje na najbolji mogući način oslikavaju volju građana. Nisam sigurna da je to u ovom trenutku u Skupštini Srbije dobro oslikano - smatra predsednica vlade.  O tome će se, kako je rekla, i dalje razmišljati i videti da li je bolja opcija da bude kako jeste, ili da se pred ustavne promene još jednom proveri volja građana, te da sastav Skupštine bude “upravo taj kakav u stvari i treba da bude da bi ti narodni poslanici razgovarali oko ustavnih promena”.

Promena Ustava Srbije obaveza koja je preuzeta nakon što je otvoreno poglavlje 23 u pregovorima oko priključivanja EU. Tim poglavljem predviđeno je da se Ustav menja u oblasti pravosuđa na način koji bi isključio uticaj vlasti na sudstvo u pogledu sastava Višeg saveta sudstva i DVT. No iako je za sada to jedina ustavna tema kojom se bave razni forumi, mora se podsetiti i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić do sada više puta najavio da treba da se radi na izmeni celokuponog Ustava, ali je upozorio da je za to potrebno obezbediti širi politički konsenzus.

Od atmosfere u parlamentu sasvim sigurno će zavisiti koji domen ustavnih promena će biti, te da li će one ići u više krugova. Naime, ukoliko bi ostao sadašnji odnos snaga u parlamentu verovatno bi se išlo samo na promene ustava vezane za poglavlje 23, tim pre što je svoje primedbe na važeća rešenja Venecijanska komisija iznela još pre desetak godina. Sa druge strane, novi raspored snaga u parlamentu, samim tim i drugačija atmosfera, verovatno bi proširila krug tema koji bi došle pred građane na referendumu. Verovatno bi se na stolu našli i neki zaključci, proizašli iz unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, ali i pitanja poput širih ovlašćenja predsednika države, ukoliko Srbija želi i dalje da ga bira neposredno, a možda i smanjenje broja poslanika u republičkom parlamentu.  Sve to su pitanja koje je već pokrenuo Akcioni tim za promenu ustava, koji je formiran u parlamentu, ali nije okončao posao zbog raspisivanja prošlogodišnjih vanrednih parlamentarnih izbora. Tako je za javnost ostalo nedorečeno za koje se ustavne promene zalažu narednjaci, pošto je rad tima prekinut baš u momentu jada je u ime SNS Zoran Babić, tadašnji šef ove radne grupe, trebalo da javnosti prezentuje predloge stožerne stranke vlasti.

- Nećemo ništa oktroisati, bez obzira na većinu koju imamo. Ili ćemo imati širok konsenzus ili nećemo ići u to, kazao je Vučić otvarajući pre par meseci pitanje promene najvišeg pravnog akta. - Uvek smo spremni da razgovaramo i o Ustavu i svemu drugom. U normalnim zemljama se razgovara, a oni koji tvrde da Srbija nije normalna, plašim se da govore o sebi, pre nego o bilo kom drugom- zaključio je Vučić.

Koliko god bila važna mišljenja raznih eksperata, akademija, crkve, civilnog društva, ipak je odrednica dogovora, koja se potencira,  najviše vezana za srpski parlament. Otuda je i sama atmosfera u skupštini, gde opomene, isključenja sa sednice zbog uvreda, neumesna dobacivanja – postaju deo uobičajenog folklora, neraskidivo vezana za ceo ustavni posao, jer predstavnički dom građana je taj koji treba svojom odlukom da pokrene promenu najvišeg pravnog akta. Stoga i ne čudi pokušaj vladajuće koalicije da preko izbora pokuša da smiri atmosferu u skupštinskoj sali, očekujući da će pre svega broj opozicionih stranaka, ako ne i poslanika, biti manji u narednom mandatu. Do sada parlamentarna opozicija nije prihvatala ni jedan Vučićev poziv na razgovore, pa se tako većina tih stranaka nije odazvala na konslutacije o formiranju vlade, niti želi da se uključi u unutrašnji dijalog o Kosovu.

S. Stanković