У СНП-у Малограђанска свадба или прича о (свима) нама
НОВИ САД: Брехтова „Малограђанска свадба“ Позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке, која је овог лета тријумфовала у Требињу на 60. смотри најбољих драмских аматера са подручја бивше Југославије, гостује у петак увече на сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта.
Поред Златне маске за најбоље остварење у целини, стручни жири, којим је председавао редитељ Егон Савин, одлучио је да признање јубиларног требињског фестивала за режију додели Радоју Чупићу управо за инсценација комада Бертолда Брехта, као и да награди колективна игру ансамбла, а „Малограђанска свадба“ је проглашена најбољом представом и по оцени жирија публике.
– Глумци Позоришта „Стеван Сремац” испратили су и унапредили моју основну идеју у односу на Брехта, успевши да овај комад буде итекако савремен и да донесе запитаност над судбином света данас. Света у којем су малограђански дух и менталитет постали појава која се негује, па самим тим и све више расте, иако резултати тог бујања малограђанштине могу бити опасни, чак погубни – рекао је Чупић за „Дневник”.
Улоге младе и младожење поверене су Цвијети Јовановић Мучалица и Зорану Радуловићу, њихове мајке тумаче Жељка Јелић и Биљана Бјелан, а у подели су и Јелена Ђурица, Јована Хорват, Јована Радуловић, Душан Николић, Гордана Мештер, Милорад Бјелан и Милан Иванић. За одличну кореографију заслужна је Јелена Салонтај, костиме је израдила Розика Сабо, сценографију Велибор Тиодоровић, док је Радоје Чупић, уз режију, на себе преузео и избор музике и креацију светла...
– Чупе је направио чудо – са осмехом о „Малограђанској свадби” говори глумица Цвијета Јовановић Мучалица. – Представа је доста комплексна, у сваком смислу. Брехт је јако тежак, захтеван, и пуно смо тога новог морали да савладамо, јер ми смо ипак аматери. Били смо свесни да ћемо након „Свадбе” бити или покојници или пуковници. Ето, испало је да смо пуковници (смех), и сада ову представу носимо у себи и потпуно је осећамо. И мислим да више ништа, од ансамбла, у којем нема слабе тачке, до сценографије и сценског покрета, не указуј на то да је реч о представи аматерског позоришта...
Театар из Црвенке, који је лане обележио седам деценија рада, надалеко је познат по преданом неговању глумаца и међу ретким је аматерским позориштима који имају три ансамбла - дечји, омладински и „одрасли”. Илустрације ради, Цвијета Јовановић Мучалица је у Позоришту „Стеван Сремац” од своје осме године, а вечерас ће у „Малограђанској свадби” на сцени бити са троје двадесетогодишњака, с којима је као редитељка радила још док су они били у дечјем ансамблу...
– Увек смо гледали и да имамо добре редитеље – истиче Цвијета Јовановић Мучалица. – Тако је Радоје Чупић са нама већ урадио четири представе и све су биле потпуно различите, и жанровски и у сваком другом погледу. Нити смо се ми глумачки понављали, нити се он као редитељ поновио. Оно што се њему свиђа код нас је наша посвећеност и љубав према позоришту, док ми код њега нарочито ценимо то што не схвата сарадњу с нама као „тезгу”, не користи „фијоке”, не продаје нам готове моделе, већ заједно истражујемо, заједно се мучимо, нервирамо, заједно плачемо кад нам не иде, али се и заједно радујемо, и на крају заједно славимо. Извлачећи из нас оно најбоље, он долази до решења. Уосталом, за који дан почињемо и пету сарадњу, „Јелизавету Бам”, а Чупе сигурно не би изабрао ову драму Данила Хармса да није уверен у то да ће је с нама урадити баш добро.
М. Стајић