U SNP-u Malograđanska svadba ili priča o (svima) nama
NOVI SAD: Brehtova „Malograđanska svadba“ Pozorišta „Stevan Sremac“ iz Crvenke, koja je ovog leta trijumfovala u Trebinju na 60. smotri najboljih dramskih amatera sa područja bivše Jugoslavije, gostuje u petak uveče na sceni „Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta.
Pored Zlatne maske za najbolje ostvarenje u celini, stručni žiri, kojim je predsedavao reditelj Egon Savin, odlučio je da priznanje jubilarnog trebinjskog festivala za režiju dodeli Radoju Čupiću upravo za inscenacija komada Bertolda Brehta, kao i da nagradi kolektivna igru ansambla, a „Malograđanska svadba“ je proglašena najboljom predstavom i po oceni žirija publike.
– Glumci Pozorišta „Stevan Sremac” ispratili su i unapredili moju osnovnu ideju u odnosu na Brehta, uspevši da ovaj komad bude itekako savremen i da donese zapitanost nad sudbinom sveta danas. Sveta u kojem su malograđanski duh i mentalitet postali pojava koja se neguje, pa samim tim i sve više raste, iako rezultati tog bujanja malograđanštine mogu biti opasni, čak pogubni – rekao je Čupić za „Dnevnik”.
Uloge mlade i mladoženje poverene su Cvijeti Jovanović Mučalica i Zoranu Raduloviću, njihove majke tumače Željka Jelić i Biljana Bjelan, a u podeli su i Jelena Đurica, Jovana Horvat, Jovana Radulović, Dušan Nikolić, Gordana Mešter, Milorad Bjelan i Milan Ivanić. Za odličnu koreografiju zaslužna je Jelena Salontaj, kostime je izradila Rozika Sabo, scenografiju Velibor Tiodorović, dok je Radoje Čupić, uz režiju, na sebe preuzeo i izbor muzike i kreaciju svetla...
– Čupe je napravio čudo – sa osmehom o „Malograđanskoj svadbi” govori glumica Cvijeta Jovanović Mučalica. – Predstava je dosta kompleksna, u svakom smislu. Breht je jako težak, zahtevan, i puno smo toga novog morali da savladamo, jer mi smo ipak amateri. Bili smo svesni da ćemo nakon „Svadbe” biti ili pokojnici ili pukovnici. Eto, ispalo je da smo pukovnici (smeh), i sada ovu predstavu nosimo u sebi i potpuno je osećamo. I mislim da više ništa, od ansambla, u kojem nema slabe tačke, do scenografije i scenskog pokreta, ne ukazuj na to da je reč o predstavi amaterskog pozorišta...
Teatar iz Crvenke, koji je lane obeležio sedam decenija rada, nadaleko je poznat po predanom negovanju glumaca i među retkim je amaterskim pozorištima koji imaju tri ansambla - dečji, omladinski i „odrasli”. Ilustracije radi, Cvijeta Jovanović Mučalica je u Pozorištu „Stevan Sremac” od svoje osme godine, a večeras će u „Malograđanskoj svadbi” na sceni biti sa troje dvadesetogodišnjaka, s kojima je kao rediteljka radila još dok su oni bili u dečjem ansamblu...
– Uvek smo gledali i da imamo dobre reditelje – ističe Cvijeta Jovanović Mučalica. – Tako je Radoje Čupić sa nama već uradio četiri predstave i sve su bile potpuno različite, i žanrovski i u svakom drugom pogledu. Niti smo se mi glumački ponavljali, niti se on kao reditelj ponovio. Ono što se njemu sviđa kod nas je naša posvećenost i ljubav prema pozorištu, dok mi kod njega naročito cenimo to što ne shvata saradnju s nama kao „tezgu”, ne koristi „fijoke”, ne prodaje nam gotove modele, već zajedno istražujemo, zajedno se mučimo, nerviramo, zajedno plačemo kad nam ne ide, ali se i zajedno radujemo, i na kraju zajedno slavimo. Izvlačeći iz nas ono najbolje, on dolazi do rešenja. Uostalom, za koji dan počinjemo i petu saradnju, „Jelizavetu Bam”, a Čupe sigurno ne bi izabrao ovu dramu Danila Harmsa da nije uveren u to da će je s nama uraditi baš dobro.
M. Stajić