Сваког сата једна особа у Војводини се шлогира
НОВИ САД: Мождани удар је водећи узрок смрти и инвалидности у целом свету, а од последица трећина болесника умире, трећина остаје са трајним последицама, а само трећина се враћа ранијим активностима. Годишње у Србији мождани удар доживи више од 20.000 људи, од чега је од 6.000 до 7.000 оболелих у Војводини.
Светски дан борбе против можданог удара обележава се данас, а управник Клинике за неурологију Клиничког центра Војводине др Жељко Живановић каже да на сваких двадесет минута у Србији, а на сваких сат времена у Војводини, једна особа доживи мождани удар.
Мождани удар настаје услед оштећења можданог крвотока. Најчешће је по среди прекид дотока крви у део мозга услед зачепљења неке од можданих артерија. У том делу мозга долази до одумирање нервних ћелија, односно инфаркта мозга и тада причамо о исхемијском можданом удару. У зависности од тога који и колики део мозга је погођен, симптоми могу да буду различити, лакши и тежи, а код погођене особе може да настане трајно оштећење покретљивости, говора, мишљења и расуђивања, наводи др Живановић.
Настанак можданог удара може и да се спречи, уколико се на време препознају, отклоне и лече фактори ризика који до њега доводе.
Др Живановић истиче да у 90 одсто случајева мождани удар настаје услед присуства неких од 10 фактора ризика, али напомиње да на њих може да се утиче, те они могу да се промене или потпуно отклоне.
Редовним контролисањем и лечењем повишеног крвног притиска смањује се ризик за настанак можданог удара.
Мождани удар чешће погађа физички неактивне људе, те умерена физичка активност, најмање пет пута недељно смањује ризик за мождани удар, као и здрава исхрана, богата воћем и поврћем. Повезан је и са повишеним нивоом такозваног лошег холестерола у крви, што би требало да се контролише исхраном или лековима. Гојазне особе, посебно оне са централним (абдоминалним) типом гојазности, такође имају повишен ризику за настанак болести, а саветује се и престанак пушења и избегавање дуванског дима.
Узимањем више од једног алкохолног пића на дан за жене и два за мушкарце повећава се ризик за настанак можданог удара. Шећерна болест повећава ризик за мождани удар, а неправилан срчани ритам и друге болести срца, чест су узрок можданог удара. На крају, сиромаштво и низак степен образовања такође су повезани са повишеним ризиком за мождани удар, због чега је неопходна ангажованост државних чинилаца на побољшању едукације и здравствеве просвећености становништва, истиче др Живановић.
Уколико ипак дође до настанка можданог удара, могуће је и успешно лечење. Тада, најбитнији фактор постаје време.
Терапија која може да спасе живот или значајно ублажи последице можданог удара код болесника, примењује се само у првих неколико сати од настанка симптома.
Неопходно је да се брзо препознају симптоми можданог удара и одмах позове хитна медицинска помоћ. У збрињавању пацијената са акутним можданим ударом неопходно је перфектно функционисање миултидисциплинарног тима који чине неуролози, радиолози, анестезиолози, медицински биохемичари, медицински техничари, а понекад и неурохирурзи, васкуларни хирурзи, кардиолози.
Уколико је мождани удар настао услед зачепљења мождане артерије примењује се тромболитичка терапија која разлаже ургушак или се ради механичка екстракција угрушка, чиме се поново успоставља крвоток у погођеном делу мозга. Уколико се постигне благовремена реканализација prеthodno зачепљене мождане артерије, може да се смањи или спречи оштећење мозга, односно може да дође до побољшања или потпуног повлачења неуролошких симптома, објашњава др Живановић и додаје да се тромболитичка терапија у Клиничком центру Војводине примењује од 2008. године, а проценат пацијената са можданим ударом који приме ову терапију је од пет до осам одсто, што је и даље јако мало.
У Клиничком центру Војводине се од прошле године, код оних пацијената са клинички најтежим можданим ударом, примењује и механичка тромбектомија, када се ендоваскуларним приступом помоћу инструмената механички уклања тромб из мождане артерије.
Након тога се најчешће, додатно испитивање и лечење наставља на Клиници за неурологију, а ради даљег функционалног опоравка, лечење пацијената се наставља на Клиници за медицинску рехабилитацију или у неком од регионалних рехабилитационих центара.
Како би сачували свој мозак и смањили ризик за мождани удар, потребно је да се свака особа појединачно интересује о сопственим факторима ризика. Потребно је редовно мерити крвни притисак, повремено проверавати ниво холестерола и шећера у крви, свакодневно се бавити физичком активношћу, водити рачуна о здравој исхрани, избегавати штетне навике и изложеност загађењима, имплементирати позитивно размишљане и ведро расположење, каже др Живановић и додаје како лекари треба детаљно и јасно да информишу пацијенте о ризицима и лече их од хипертензије, дијабетеса, хиперхолестеролемије, атријалне фибрилације, уз истовремену примену адекватне превентивне терапије.
Стратегијом скрининга и превенције код опште популације морају да се баве државни органи, који морају да дају и подршку, са једне стране преживелим пацијентима са заосталим последицама и њиховим породицама, а са друге стране здравственим и научно-истраживачким радницима како би се збрињавање пацијената са можданим ударом подигло на виши ниво.
Љубица Петровић
