Svakog sata jedna osoba u Vojvodini se šlogira
NOVI SAD: Moždani udar je vodeći uzrok smrti i invalidnosti u celom svetu, a od posledica trećina bolesnika umire, trećina ostaje sa trajnim posledicama, a samo trećina se vraća ranijim aktivnostima. Godišnje u Srbiji moždani udar doživi više od 20.000 ljudi, od čega je od 6.000 do 7.000 obolelih u Vojvodini.
Svetski dan borbe protiv moždanog udara obeležava se danas, a upravnik Klinike za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine dr Željko Živanović kaže da na svakih dvadeset minuta u Srbiji, a na svakih sat vremena u Vojvodini, jedna osoba doživi moždani udar.
Moždani udar nastaje usled oštećenja moždanog krvotoka. Najčešće je po sredi prekid dotoka krvi u deo mozga usled začepljenja neke od moždanih arterija. U tom delu mozga dolazi do odumiranje nervnih ćelija, odnosno infarkta mozga i tada pričamo o ishemijskom moždanom udaru. U zavisnosti od toga koji i koliki deo mozga je pogođen, simptomi mogu da budu različiti, lakši i teži, a kod pogođene osobe može da nastane trajno oštećenje pokretljivosti, govora, mišljenja i rasuđivanja, navodi dr Živanović.
Nastanak moždanog udara može i da se spreči, ukoliko se na vreme prepoznaju, otklone i leče faktori rizika koji do njega dovode.
Dr Živanović ističe da u 90 odsto slučajeva moždani udar nastaje usled prisustva nekih od 10 faktora rizika, ali napominje da na njih može da se utiče, te oni mogu da se promene ili potpuno otklone.
Redovnim kontrolisanjem i lečenjem povišenog krvnog pritiska smanjuje se rizik za nastanak moždanog udara.
Moždani udar češće pogađa fizički neaktivne ljude, te umerena fizička aktivnost, najmanje pet puta nedeljno smanjuje rizik za moždani udar, kao i zdrava ishrana, bogata voćem i povrćem. Povezan je i sa povišenim nivoom takozvanog lošeg holesterola u krvi, što bi trebalo da se kontroliše ishranom ili lekovima. Gojazne osobe, posebno one sa centralnim (abdominalnim) tipom gojaznosti, takođe imaju povišen riziku za nastanak bolesti, a savetuje se i prestanak pušenja i izbegavanje duvanskog dima.
Uzimanjem više od jednog alkoholnog pića na dan za žene i dva za muškarce povećava se rizik za nastanak moždanog udara. Šećerna bolest povećava rizik za moždani udar, a nepravilan srčani ritam i druge bolesti srca, čest su uzrok moždanog udara. Na kraju, siromaštvo i nizak stepen obrazovanja takođe su povezani sa povišenim rizikom za moždani udar, zbog čega je neophodna angažovanost državnih činilaca na poboljšanju edukacije i zdravstveve prosvećenosti stanovništva, ističe dr Živanović.
Ukoliko ipak dođe do nastanka moždanog udara, moguće je i uspešno lečenje. Tada, najbitniji faktor postaje vreme.
Terapija koja može da spase život ili značajno ublaži posledice moždanog udara kod bolesnika, primenjuje se samo u prvih nekoliko sati od nastanka simptoma.
Neophodno je da se brzo prepoznaju simptomi moždanog udara i odmah pozove hitna medicinska pomoć. U zbrinjavanju pacijenata sa akutnim moždanim udarom neophodno je perfektno funkcionisanje miultidisciplinarnog tima koji čine neurolozi, radiolozi, anesteziolozi, medicinski biohemičari, medicinski tehničari, a ponekad i neurohirurzi, vaskularni hirurzi, kardiolozi.
Ukoliko je moždani udar nastao usled začepljenja moždane arterije primenjuje se trombolitička terapija koja razlaže urgušak ili se radi mehanička ekstrakcija ugruška, čime se ponovo uspostavlja krvotok u pogođenom delu mozga. Ukoliko se postigne blagovremena rekanalizacija prethodno začepljene moždane arterije, može da se smanji ili spreči oštećenje mozga, odnosno može da dođe do poboljšanja ili potpunog povlačenja neuroloških simptoma, objašnjava dr Živanović i dodaje da se trombolitička terapija u Kliničkom centru Vojvodine primenjuje od 2008. godine, a procenat pacijenata sa moždanim udarom koji prime ovu terapiju je od pet do osam odsto, što je i dalje jako malo.
U Kliničkom centru Vojvodine se od prošle godine, kod onih pacijenata sa klinički najtežim moždanim udarom, primenjuje i mehanička trombektomija, kada se endovaskularnim pristupom pomoću instrumenata mehanički uklanja tromb iz moždane arterije.
Nakon toga se najčešće, dodatno ispitivanje i lečenje nastavlja na Klinici za neurologiju, a radi daljeg funkcionalnog oporavka, lečenje pacijenata se nastavlja na Klinici za medicinsku rehabilitaciju ili u nekom od regionalnih rehabilitacionih centara.
Kako bi sačuvali svoj mozak i smanjili rizik za moždani udar, potrebno je da se svaka osoba pojedinačno interesuje o sopstvenim faktorima rizika. Potrebno je redovno meriti krvni pritisak, povremeno proveravati nivo holesterola i šećera u krvi, svakodnevno se baviti fizičkom aktivnošću, voditi računa o zdravoj ishrani, izbegavati štetne navike i izloženost zagađenjima, implementirati pozitivno razmišljane i vedro raspoloženje, kaže dr Živanović i dodaje kako lekari treba detaljno i jasno da informišu pacijente o rizicima i leče ih od hipertenzije, dijabetesa, hiperholesterolemije, atrijalne fibrilacije, uz istovremenu primenu adekvatne preventivne terapije.
Strategijom skrininga i prevencije kod opšte populacije moraju da se bave državni organi, koji moraju da daju i podršku, sa jedne strane preživelim pacijentima sa zaostalim posledicama i njihovim porodicama, a sa druge strane zdravstvenim i naučno-istraživačkim radnicima kako bi se zbrinjavanje pacijenata sa moždanim udarom podiglo na viši nivo.
Ljubica Petrović
