Број хранитељских породица у Војводини сваке године у порасту
Радни састанак представника Покрајинског завода за социјалну зажтиту и центара за социјални рад с територије Средњебанатског, Сремског и Јужнобачког управног округа одржан је у Сали ЈВП “Воде Војводине”.
Татјана Грнчарски, директорка Покрајинског завода за социјалну заштиту рекла је уочи састанка да су „деца припритет система социјалне зажтите, као генерације које стасавају и у које треба највише улагати, што не значи да правимо разлику између било које категорије корисника. Проналазимо најбоље облике заштите када се деца морају измештати из биолошких породица. Тренд је, пре свега, да оснажимо биолошке породице, али када то не може и нажалост не може увек, прави избор јесте хранитељство“.
Промоција хранитељства као облика зашитите, позив суграђанима да се јаве и постану хранитељи, подстицање центара за социјални рад да раде са биолошким породицама и мотивација за проналажење што више породица, као и хранитеља који би на квалитетан начин могли да одговоре на потребе деце, основне су идеје за одржавање састанка.
Хранитељство је један од најхуманијих облика заштите када дете не може да живи у биолошкој породици, закључак је представника центара за социјални рад.
„Услови за хранитељство нису много компликовани, али нису ни једноставни“, објашњава директорка Центра за породични смештај и усвојење Нови Сад Ивана Копривица.
Расте број деце у хранитељским породицама
У оквиру региона која обухвата ЦПСУНС, има више од 700 хранитељских породица и око 1.000 деце на смештају. Према подацима Покрајинског завода за социјалну заштиту, на евиденцији центара за социјални рад у Србији prеthodnе године било је укупно 202.540 деце и 67.531 млада особа, истакла је саветница Завода Маја Думнић. Како наводи, број деце у хранитељским породицама расте, а у домском смешају опада. Број хранитељских породица на територији АП Војводине сваке године се повећава, а тренутно их је 1.600.
“Поред прибављене документације, свака хранитељска породица или појединац пролази одређену стручну процену и интензивни програм обуке који, такође, представља могућност да се обави додатна процена капацитета хранитељске породице за прихват детета.”
Хранитељи добијају лиценцу на две године, а Центар за породични смештај и усвојење континуирано прати породицу и у породици су минимум једном месечно. На територији целог региона формирано је чак шест група. Не значи да ће сви добити лиценцу, а интензиван процес кроз који пролазе може да послужи и за то да кандидати увиде јесу ли или нису за оно што их чека.
Према евиденцији центара за социјални рад на територији Војводине, сваке године број деце у тим установама је у порасту бар за 2.000. Корисници њихових услуга најчешће су деца угрожена сиромаштвом, чији су родитељи корисници новчане социјалне помоћи, затим деца чији су родитељи у разводу, деца у сукобу са законом, деца под старатељством, жртве насиља и занемаривања. Издвајање деце у породични смештај примењује се најчешће услед неадекватног родитељског старања. Током 2016. прекид смештаја затражен је за 239 деце, од којих се у биолошку или сродничку породицу вратило 104 деце, што је сјајан податак, потврђују из Покрајинског завода за социјалну заштиту.
Услуга повременог породичног смештаја намењена је деци и младима са сметњама у развоју и њиховим породицама. Сврха јој је побољшање квалитета живота породице која брине о деци са сметњама у развоју, проширивање и стицање нових искустава код деце и младих, очување породичних снага и заједнице, смањење социјалне изолације, одрастање деце у породичном окружењу, што је свим установама социјалне заштите крајњи циљ.
„Породица добровољно бира ову услугу, као подршку себи и свом детету, и самостално могу да донесу одлуку о прекиду услуге“, истакла је саветница за социјалну заштиту Александра Раичевић. “Такође, родитељи и дете су кључни актери у планирању услуге и дефинисању садржаја, као и у едукацији будућих пружаоца услуге повременог породичног смештаја.”
Промоција услуге у старту је наишла на задовољство родитеља и социјалних установа које пружају подршку. Тренутно се ради са 21 дететом од пет до 20 година, односно са 17 биолошких породица. Кад је реч о пружаоцима услуга, има 15 породица.
„Искуства су показала да су људи из ближег окружења породица које имају децу са сметњама у развоју отворенији за укључење у ову подршку. Од кандидата пружалаца услуге смо и ми, који водимо обуку, штошта научили“, каже Весна Аничић, супервизорка Центра за породични смештај и усвојење Нови Сад.
Б. Павковић