clear sky
14°C
21.09.2024.
Нови Сад
eur
117.062
usd
104.8191
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Совјетска балалајка, авион МиГ-21, 55 година чува небо Србије

01.10.2017. 13:06 13:10
Пише:
Извор: vs.rs

НОВИ САД: Један од најзначајнијих борбених авиона совјетске историје МиГ-21 на небу Србије је већ пуних 55 година. Наиме, 14. септембра 1962. године ове летелице су слетеле на аеродром Батајница и ту су остале до данас.

У састав тадашњег 204. ловачког пука пре пет и по деценија прво су ушли примерци МиГ-21Ф-13.

У наредним набавкама, које су се протегле све до 1983. године, у РВ и ПВО тадашње ЈНА уврштен је 261 авион МиГ-21 у 11 варијанти, у основној намени ловца двоседа за обуку и тренажу пилота надзвучне авијације и извиђача. Осим Батајнице, они су били стационирани у у војним базама “Слатина” код Приштине и “Жељава” код Бихаћа.

Били су то први надзвучни ловци и пресретачи који су могли да лете и дејствују и ноћу, као и у свим метео условима.

МиГ-21 је пројектован и развијен у истраживачко-пројектном бироу Микојан и Гуревич.

У руском жаргону је популарно назван “балалајка” а код многих других “оловка”.

У бившем Совјетском Савезу произведено је 10.158 ових авиона. МиГ-21 је, међутим, израђиван и у Чехословачкој, Индији и Кини, где је направљено још око 2.000 авиона тог типа.

То је авион с турбомлазним мотором, који је у целој совјетској ваздухопловној историји имао најмасовнију серијску производњу. Користио се у 50 држава, а у некима, попут Србије, у употреби је и даље и после 58 година од увођења у оперативну употребу.

Наши пилоти кажу да је МиГ-21 по много чему јединствена летелица. Иако је техника и технологија у међувремену веома много напредовала, “балалајка” је остао авион за сва времена.

У зависности од варијанте овај суперсонични авион има топове калибра 23 и 30 mm, носи по четири ракете ваздух-ваздух, а може да понесе и четири бомбе тежине до 500 килограма.

Будућност авиона МиГ-21 у Ратном ваздухопловство и противваздухопловној одбрани Војске Србије је неизвесна.

Добри познаваоци прилика у овој области кажу да су две опције у игри: прва је ремонт постојећих ловаца-пресретача, а друга набавка нових авиона.

Пре две-три године најављиван је ремонт девет авиона МиГ-2, који би након тога у употреби могли остати чак до 2025. године, док би куповина нових летелица тог типа могла почети догодине.

На аеродрому у Батајници налази се 21 авион МиГ-21 бис од којих су 11 у подваријанти МиГ-21 бис Изделије 75А (Л-17К), који су произведени у периоду од 1980. до 1983. Преосталих десет су старији и потичу из 1977. и 1979. године.

У 101. ескадрили лете два двоседа МиГ-21УМ (НЛ-16) који су произведени 1979. и 1981. а ремонтовани 2007. и 2010. када им је и продужен животни век.

Што се тиче њихове борбене употребе један авион одавно нема могућност ношења никаквог наоружања, а други не може да носи ракете ваздух-ваздух. На ремонту се налази још један двоседи авион и то најмлађи МиГ-21 код нас који је произведен децембра 1986.

У бившој Југославији за ремонт ловаца-пресретача МиГ-21 био је задужен Ваздухопловно-технички ремонтни завод “Змај“ из Велике Горице који није радио само за домаће потребе већ су се тамо ремонтовали и авиони из Либије, Судана и Ирака.

Већи део опреме тог завода дислоциран је у Србију приликом распада СФРЈ, а са њима је дошао и део кадра.

Ремонт МиГ-ова 21 преузео је Ваздухопловни завод “Мома Станојловић“ из Батајнице.

Током 90-тих и 2000-тих ремонт је прошао веома мали број једноседих МиГ-ова 21, а последњи ремонт МиГ-а 21 бис урађен је још 2005. године, када је завршен авион који је пре две године престао да лети.

Пре извесног времена командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко  Живак изјавио је за медије да Ваздухопловни завод “Мома Станојловић“ може да продужи животни век на двоседима МиГ-21УМ, али не и на једноседима.

Треба рећи да услед недостатка резервних делова, ремонт ових авиона код нас траје веома дуго, чак и неколико година.

Такође током година дошло је и до осипања стручног кадра због намерног смањења броја запослених, самосталног одласка људи и пензионисања – још један разлог спорости ремонта авиона.

Све ово доноси неизвесност око даље судбине овог староседеоца на нашем небу.

Милан Бозокин

Аутор:
Пошаљите коментар