Језикоманија: Кад се број завршава на 1
Налетим, пре неки дан, на једном форуму на интересантну дискусију… Наиме, део наслова једне књиге гласи: „1001 књигА којУ морате прочитати…” Добро је написано, ал’ полемика се водила око падежа после речи књига!
Ако се „књига” слаже у броју и падежу са завршном цифром (дакле, 1001 књигА коју морате прочитати), онда би требало такође и „којУ”, а не „које”, јер се „коју” слаже у роду и падежу са бројем 1.
То је исто као да кажеш 1 књига коју морате прочитати. Да је број књига био 1002, онда би се казало 1002 књигЕ којЕ морате прочитати.
Пера има 21 годинУ. Не годинЕ. А 21 је множина, не једнина.... Двадесет један је једнина у граматичком смислу.
Ту једнину одређује завршна цифра. „Година” слаже са 1 у 21. Зато Мика има 22 годинЕ, а Жика 26 годинА.
Кад се број завршава цифром један, осим кад се завршава са једанаест, онда иза броја иде номинатив једнине — нпр. 351 пас; када се завршава са 2, 3, или 4, а не завршава се са 12, 13 и 14, онда иза броја иде генитив једнине — нпр. 143 пса; ако се број завршава било којом од преосталих шест цифара или са 11, 12, 13, 14, онда иза броја иде генитив множине — нпр. 278 паса, или 411 паса.
Тако да ћемо рећи 1001 књига (номинатив једнине), 1002 књиге, 1005 књига (са дугим и силазним И), итд.
Облик који иде уз бројеве два, три и четири је остатак старе словенске двојине.
Неки језици имају само једнину (сингулар) и множину (плурал). Двојина (или дуал) у језицима који је имају означава два појма, отуда и име, и то често парове који увек иду заједно: очи, уши, руке…
Наташа Мирковић
