Jezikomanija: Kad se broj završava na 1
Naletim, pre neki dan, na jednom forumu na interesantnu diskusiju… Naime, deo naslova jedne knjige glasi: „1001 knjigA kojU morate pročitati…” Dobro je napisano, al’ polemika se vodila oko padeža posle reči knjiga!
Ako se „knjiga” slaže u broju i padežu sa završnom cifrom (dakle, 1001 knjigA koju morate pročitati), onda bi trebalo takođe i „kojU”, a ne „koje”, jer se „koju” slaže u rodu i padežu sa brojem 1.
To je isto kao da kažeš 1 knjiga koju morate pročitati. Da je broj knjiga bio 1002, onda bi se kazalo 1002 knjigE kojE morate pročitati.
Pera ima 21 godinU. Ne godinE. A 21 je množina, ne jednina.... Dvadeset jedan je jednina u gramatičkom smislu.
Tu jedninu određuje završna cifra. „Godina” slaže sa 1 u 21. Zato Mika ima 22 godinE, a Žika 26 godinA.
Kad se broj završava cifrom jedan, osim kad se završava sa jedanaest, onda iza broja ide nominativ jednine — npr. 351 pas; kada se završava sa 2, 3, ili 4, a ne završava se sa 12, 13 i 14, onda iza broja ide genitiv jednine — npr. 143 psa; ako se broj završava bilo kojom od preostalih šest cifara ili sa 11, 12, 13, 14, onda iza broja ide genitiv množine — npr. 278 pasa, ili 411 pasa.
Tako da ćemo reći 1001 knjiga (nominativ jednine), 1002 knjige, 1005 knjiga (sa dugim i silaznim I), itd.
Oblik koji ide uz brojeve dva, tri i četiri je ostatak stare slovenske dvojine.
Neki jezici imaju samo jedninu (singular) i množinu (plural). Dvojina (ili dual) u jezicima koji je imaju označava dva pojma, otuda i ime, i to često parove koji uvek idu zajedno: oči, uši, ruke…
Nataša Mirković
