Исцепкано тржиште и политичка неизвесност гуше економију региона

Иако постоји тенденција одласка људи из региона, раст запослености је убрзан, нарочито у Србији, наводи се у извештају „Успон губитника – Економија Западног Балкана”, рађеном на основу разговора с угледним економистима о различитим економским питањима која се тичу Западног Балкана.

– Најгори могући сценарио је стварање нових тензија, пре свега у Босни и Херцеговини или у Македонији – сматра професор економије и међународних финансија с Универзитета у Сарајеву Фикрет Чаушевић, а преноси портал „Јуропијен Вестерн Балканс”.

По годишњем извештају Светске банке за 2016. годину, Македонија, Црна Гора и Косово бележе нешто успоренији раст, док је у Босни и Херцеговини он стабилан.

Кључни проблеми земаља Западног Балкана су, како тврде економисти, висока стопа незапослености, миграције високообразованих људи и мањак политичке визије за регион, али и низак извоз, корупција и директно мешање влада у економију.

– Емиграција је, такође, један од озбиљнијих проблема, и има великог утицаја на економски раст – тврди стручњак Немачког института за међународне и безбедносне послове Душан Рељић. – Од 2000. године, готово петина популације региона је емигрирала, а међу онима који су отишли били су углавном најбољи и најпаметнији.

Земље Западног Балкана би, зарад преокрета постојећег модела раста, требало да охрабре иновације, као и да побољшају приступ кредитирању за мала и средња предузећа (МСП).

Новац ЕУ се, такође, доживља као једно од оруђа која би могла помоћи у томе јер је Унија највећи донатор земаља Западног Балкана. Могао би, међутим, бити искоришћен и неки други новац, а независни стручњак Хуберт Варсман наводи да би могао доћи, рецимо, из Русије, централне Азије, Кине...

Регионални директор за Централну и Источну Европу у саветодавно-аналитичкој фирми „Ецономист Intеlligеncе Унит” Лаза Кекић сматра да регион Западног Балкана неће бити у стању да у наредних 20 година „ухвати корак” с развијенијим земљама ЕУ јер је, како каже, суочен с проблемима као што су лоша демографска кретања, високи политички ризици и слабе иновационе перформансе.

– Чак и у случају најбољег сценарија, односно релативно високих стопа раста које су на нивоу или изнад оних које су prеthodilе недавним кризама, мале су шансе да ће било која земља Западног Балкана достићи просек ЕУ у наредне две деценије – указао је Кекић.

– Највећи проблем региона су слабе институције и корупција, а некомпетентне владе стварају опасне кругове који воде до константног заостатка у развоју – сматра економски аналитичар Велимир Шоње.

Међутим, виши истраживачки сарадник у Институту за политичку економију Југоисточне Европе Вилијам Бартлет не слаже се с изјавама својих prеthodnika јер регион Западног Балкана, како каже, има велики потенцијал за раст, али би, за хватање корака с ЕУ, морао да има већи прилив капитала и страних инвестиција.

– Региону недостају стране инвестиције када је реч о индустрији и пољопривреди – сматра професор Бечког института за међународне економске студије Владимир Глигоров. – Због свих тих разлога, фрагментирано тржиште и политичка неизвесност су, између осталог, највећи ризици.

Д. Урошевић