Iscepkano tržište i politička neizvesnost guše ekonomiju regiona
Region Zapadnog Balkana iskusio je različit ekonomski rast, pri čemu su samo Srbija i Albanija doživele ubrzanje, ali bi stvaranje novih političkih tenzija, po najgorem scenariju, moglo ugroziti potencijale rasta tog regiona, ocenjuje se u analizi istraživačke organizacije „Populari”.
Iako postoji tendencija odlaska ljudi iz regiona, rast zaposlenosti je ubrzan, naročito u Srbiji, navodi se u izveštaju „Uspon gubitnika – Ekonomija Zapadnog Balkana”, rađenom na osnovu razgovora s uglednim ekonomistima o različitim ekonomskim pitanjima koja se tiču Zapadnog Balkana.
– Najgori mogući scenario je stvaranje novih tenzija, pre svega u Bosni i Hercegovini ili u Makedoniji – smatra profesor ekonomije i međunarodnih finansija s Univerziteta u Sarajevu Fikret Čaušević, a prenosi portal „Juropijen Vestern Balkans”.
Po godišnjem izveštaju Svetske banke za 2016. godinu, Makedonija, Crna Gora i Kosovo beleže nešto usporeniji rast, dok je u Bosni i Hercegovini on stabilan.
Ključni problemi zemalja Zapadnog Balkana su, kako tvrde ekonomisti, visoka stopa nezaposlenosti, migracije visokoobrazovanih ljudi i manjak političke vizije za region, ali i nizak izvoz, korupcija i direktno mešanje vlada u ekonomiju.
– Emigracija je, takođe, jedan od ozbiljnijih problema, i ima velikog uticaja na ekonomski rast – tvrdi stručnjak Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove Dušan Reljić. – Od 2000. godine, gotovo petina populacije regiona je emigrirala, a među onima koji su otišli bili su uglavnom najbolji i najpametniji.
Zemlje Zapadnog Balkana bi, zarad preokreta postojećeg modela rasta, trebalo da ohrabre inovacije, kao i da poboljšaju pristup kreditiranju za mala i srednja preduzeća (MSP).
Novac EU se, takođe, doživlja kao jedno od oruđa koja bi mogla pomoći u tome jer je Unija najveći donator zemalja Zapadnog Balkana. Mogao bi, međutim, biti iskorišćen i neki drugi novac, a nezavisni stručnjak Hubert Varsman navodi da bi mogao doći, recimo, iz Rusije, centralne Azije, Kine...
Regionalni direktor za Centralnu i Istočnu Evropu u savetodavno-analitičkoj firmi „Economist Intelligence Unit” Laza Kekić smatra da region Zapadnog Balkana neće biti u stanju da u narednih 20 godina „uhvati korak” s razvijenijim zemljama EU jer je, kako kaže, suočen s problemima kao što su loša demografska kretanja, visoki politički rizici i slabe inovacione performanse.
– Čak i u slučaju najboljeg scenarija, odnosno relativno visokih stopa rasta koje su na nivou ili iznad onih koje su prethodile nedavnim krizama, male su šanse da će bilo koja zemlja Zapadnog Balkana dostići prosek EU u naredne dve decenije – ukazao je Kekić.
– Najveći problem regiona su slabe institucije i korupcija, a nekompetentne vlade stvaraju opasne krugove koji vode do konstantnog zaostatka u razvoju – smatra ekonomski analitičar Velimir Šonje.
Međutim, viši istraživački saradnik u Institutu za političku ekonomiju Jugoistočne Evrope Vilijam Bartlet ne slaže se s izjavama svojih prethodnika jer region Zapadnog Balkana, kako kaže, ima veliki potencijal za rast, ali bi, za hvatanje koraka s EU, morao da ima veći priliv kapitala i stranih investicija.
– Regionu nedostaju strane investicije kada je reč o industriji i poljoprivredi – smatra profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov. – Zbog svih tih razloga, fragmentirano tržište i politička neizvesnost su, između ostalog, najveći rizici.
D. Urošević
