На "добош" више иду куће и станови него њиве
О томе да су преценили своје финансијске капацитете многи постану свесни тек када им судски извршитељи закуцају на врата или банка подигне хипотеку и почне принудну наплату. Такви случајеви обично заврше на сајту „Добош“.Ту се још од марта 2010. године нуде на продају покретне и непокретне ствари које су гарантовале испуњење кредитних и сличних обавеза. Преко „Добоша” се намирују и дугови за неплаћен порез, струју, комуналије и слично.
Понуда покретних и непокретних ствари је толика да готово нема на свету тог центра који би асортиманом могао да им конкурише. Од непокретности највише се нуде куће и станови. Њиве и плацеви су ређа појава. Када се обавезе преузимају, нико не мисли на то да ће оно што је дато за хипотеку или у залогу морати да и да због неизмиреног дуга. Али они који се задужују знају да то може да се догоди. Када бирају шта учинити у тој варијанти, радије ће заложити кућу него земљу.
На „Добошу” понуда земљишта из Војводине није велика те изгледа да Војвођани радије дају у залог куће него њиве. У рубрикама често нема података о цени као ни о томе ко је продавац. У појединим понудама се као продавци појављују банке или судски извриштељи.
Када се нешто први пут нуди на продају, цена може бити тржишна по процени стручњака или ићи до 60 одсто те вредности. Приликом друге продаје то је 30 одсто вредности. Поверилац може, ако то хоће, да организује лицитацију, али дешава се да се оно што је изложено на „Добошу” продаје и погодбом.
Баш погодбу је поверилац који се није представио понудио за низ парцела у Футогу. У понуди су њиве на неколико парцела, а величине 13 ари, пет и 11. Ко ће се с ким погодити и како – по свој прилици ће за ширу јавност остати тајна.
Лицитација мач с две оштрице
Продаја свега чиме је гарантовано за обавезе па се нашло на добошу често иде путем лицитације. Оне се често одржавају у локалним судовима. Тај начин продаје може за дужнике и повериоце бити и бољи и лошији. Уколико се нађу бар два заинтересована купца којима је из неких разлога баш стало до понуде, цена може бити и виша од тржишне. Уколико то није случај, продаје се по почетној. Заинтересовани купац чак може проценити да му је боље да одустане и сачека последњи воз, када ће цена бити сигурно најнижа могућа, или да се сам јави повериоцу и понуди своју цену.
Што се тиче њиве у Баранди, код Опова, све је јасно: у питању су две парцеле од 48,45 ари и 57,55 ари, а цена у првој продаји 8.386 евра.
Скупља је њива у Алибунару: за 76 ари треба издвојити 17.384 евра. Први пут ће се наћи у понуди, а хоће ли, ако не нађе купца, цена пасти на трећину, остаје да се види.
У општини Пландиште, у Банатском Сокоцу, њива од три хектара нуди се по 28.674 евра. Надметање се организује први пут.
Општина Пећинци је у транзицији доживела привредни бум, али нису се сви снашли. На добошу се због дуга нашла парцела од 351.986 квадрата. Новог власника добиће погодбом.
У Суботици, у Доњем граду, 18 ари се нуди за 16.200 евра. Прва је понуда.
Код продаје сеоских кућа често се уз квалитет градње и квадратуру ставља и податак да се уз сам плац нуди и окућница, а све у нади да ће то привући купце. Тако је и у једној понуди из Врбаса, односно Бачког Доброг Поља: за 70 квадрата стамебног простора и 27 ари плаца треба издвојити 40.000 евра.
Д. Вујошевић
