Na "doboš" više idu kuće i stanovi nego njive
O tome da su precenili svoje finansijske kapacitete mnogi postanu svesni tek kada im sudski izvršitelji zakucaju na vrata ili banka podigne hipoteku i počne prinudnu naplatu. Takvi slučajevi obično završe na sajtu „Doboš“.Tu se još od marta 2010. godine nude na prodaju pokretne i nepokretne stvari koje su garantovale ispunjenje kreditnih i sličnih obaveza. Preko „Doboša” se namiruju i dugovi za neplaćen porez, struju, komunalije i slično.
Ponuda pokretnih i nepokretnih stvari je tolika da gotovo nema na svetu tog centra koji bi asortimanom mogao da im konkuriše. Od nepokretnosti najviše se nude kuće i stanovi. Njive i placevi su ređa pojava. Kada se obaveze preuzimaju, niko ne misli na to da će ono što je dato za hipoteku ili u zalogu morati da i da zbog neizmirenog duga. Ali oni koji se zadužuju znaju da to može da se dogodi. Kada biraju šta učiniti u toj varijanti, radije će založiti kuću nego zemlju.
Na „Dobošu” ponuda zemljišta iz Vojvodine nije velika te izgleda da Vojvođani radije daju u zalog kuće nego njive. U rubrikama često nema podataka o ceni kao ni o tome ko je prodavac. U pojedinim ponudama se kao prodavci pojavljuju banke ili sudski izvrištelji.
Kada se nešto prvi put nudi na prodaju, cena može biti tržišna po proceni stručnjaka ili ići do 60 odsto te vrednosti. Prilikom druge prodaje to je 30 odsto vrednosti. Poverilac može, ako to hoće, da organizuje licitaciju, ali dešava se da se ono što je izloženo na „Dobošu” prodaje i pogodbom.
Baš pogodbu je poverilac koji se nije predstavio ponudio za niz parcela u Futogu. U ponudi su njive na nekoliko parcela, a veličine 13 ari, pet i 11. Ko će se s kim pogoditi i kako – po svoj prilici će za širu javnost ostati tajna.
Licitacija mač s dve oštrice
Prodaja svega čime je garantovano za obaveze pa se našlo na dobošu često ide putem licitacije. One se često održavaju u lokalnim sudovima. Taj način prodaje može za dužnike i poverioce biti i bolji i lošiji. Ukoliko se nađu bar dva zainteresovana kupca kojima je iz nekih razloga baš stalo do ponude, cena može biti i viša od tržišne. Ukoliko to nije slučaj, prodaje se po početnoj. Zainteresovani kupac čak može proceniti da mu je bolje da odustane i sačeka poslednji voz, kada će cena biti sigurno najniža moguća, ili da se sam javi poveriocu i ponudi svoju cenu.
Što se tiče njive u Barandi, kod Opova, sve je jasno: u pitanju su dve parcele od 48,45 ari i 57,55 ari, a cena u prvoj prodaji 8.386 evra.
Skuplja je njiva u Alibunaru: za 76 ari treba izdvojiti 17.384 evra. Prvi put će se naći u ponudi, a hoće li, ako ne nađe kupca, cena pasti na trećinu, ostaje da se vidi.
U opštini Plandište, u Banatskom Sokocu, njiva od tri hektara nudi se po 28.674 evra. Nadmetanje se organizuje prvi put.
Opština Pećinci je u tranziciji doživela privredni bum, ali nisu se svi snašli. Na dobošu se zbog duga našla parcela od 351.986 kvadrata. Novog vlasnika dobiće pogodbom.
U Subotici, u Donjem gradu, 18 ari se nudi za 16.200 evra. Prva je ponuda.
Kod prodaje seoskih kuća često se uz kvalitet gradnje i kvadraturu stavlja i podatak da se uz sam plac nudi i okućnica, a sve u nadi da će to privući kupce. Tako je i u jednoj ponudi iz Vrbasa, odnosno Bačkog Dobrog Polja: za 70 kvadrata stamebnog prostora i 27 ari placa treba izdvojiti 40.000 evra.
D. Vujošević
