Фирме више зајме за обрт него за инвестиције
Кредитирање привреде је у протеклих неколико година углавном ишло у рикверц. Банке су се жалиле на велики износ ненаплативих кредита, односно НПЛ-а.
Привредници су, с друге стране, имали примедбе да банке од њих траже превише документације, разних потврда и папира те да им пословање стваљају под лупу преко сваке мере и кредите тешко одобравају.
Изгледа да се од овог лета све то мења набоље. Током августа кредити које су банке одобриле правним лицима забележили су раст од пет процената. Подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије говоре да су се зауставили на суми од 1.396,25 милијарди динара.
Разлози за такав тренд су вишеструки: камате су мање, све више банака нуди клијентима новац под условима повољнијим од комерцијалних а преко линија које су повукле од међународних организација. Осим тога, број НПЛ-а смањио се с 22 одсто на 17. Расту кредита допринела је и конкуренција која влада на нашем тржишту. Она ће бити и већа јер ће на тржиште ускоро ући нови играчи: припрема се закон о недепозитним финансијским институцијама.
У Народној банци Србије очекују да ће кредитна активност наставити да расте наредних месеци. Смањен ниво НПЛ-а донео је растерећење биланса банака па су се створили услови за нова кредитирања.
Камате су код нас повољније ове године. Просечна цена динарских кредита је 5,8 одсто. За позајмице за обртна средства су 5,9 одсто, а за инвестционе пројекте 6,7 процената. Повољније су него пре и цене кредита који се дају у домаћој валути. Просек камате је три враћања дужи. Веома су повољне стопе за зајмове за увоз робе: 2,3 одсто за позајмице у еврима. НБС је недавно снизио референтну стопу на 3,75 одсто, или четвртину процента. То отвара врата новом паду камата у домаћој валути.
Привредници од банака највише узимају новац за обртна средства. За ту намену је утрошено 48 одсто кредита, а следи инвестирање – 32,6 одсто. О томе шта се догађа на банкарском тржишту први човек Опортјунити банке Владимир Вукотић каже:
„Код нас је кредитна актвиност на приближно истом нивоу већ годинама“, наводи он. „Али примећујемо да је ове године знатно мање кашњења у испуњавању кредитних обавеза, што је свакако добар знак.
Др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду смата да би банке саме још могле допринети повећању кредитне активности, пре свега ако би смањиле број процедура и разних папира које траже од клијената при одобравању кредита.“
Хоће ли томе допринети појава нових играча на тржишту, као што су недепозитне организације?
„Мислим да прво треба видети закон па да те организације почну да раде и изађу на тржиште с понудом“, каже др Љубодраг Савић с Економског факултета у Беграду. “Не треба очекивати чуда. Они ће бити новајлије на тржишту и биће сигурно веома опрезни у првим корацима пословања.“
Банке се и саме сналазе да би понудиле повољније услове. Све је више понуда зајмова који до привредника стижу преко међународних организација. Најсвежији пример је из Прокредит банке: они су обезбедили ових дана још 30 милиона евра преко Европске инвестиционе банке. Новац је намењен кредитирању малих и средњих предузећа. Тако ће се сума која ће уз ту сарадњу стићи на тржиште попети на 50 милиона евра. Новац је намењен за финансирање основних и обртних средстава.
По речима директроке сектора за привреду те куће Ане Милић, потребно је мање сопствених пара да би се испунили услови за тај програм.
Привреда је све ажурнија и код сервисирања обавеза. Доцња је, по подацима Кредитног бироа, у августу смањена на 13,4 одсто: почетком године била је 14,19 процената.
Д. Вујошевић