Firme više zajme za obrt nego za investicije
Kreditiranje privrede je u proteklih nekoliko godina uglavnom išlo u rikverc. Banke su se žalile na veliki iznos nenaplativih kredita, odnosno NPL-a.
Privrednici su, s druge strane, imali primedbe da banke od njih traže previše dokumentacije, raznih potvrda i papira te da im poslovanje stvaljaju pod lupu preko svake mere i kredite teško odobravaju.
Izgleda da se od ovog leta sve to menja nabolje. Tokom avgusta krediti koje su banke odobrile pravnim licima zabeležili su rast od pet procenata. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije govore da su se zaustavili na sumi od 1.396,25 milijardi dinara.
Razlozi za takav trend su višestruki: kamate su manje, sve više banaka nudi klijentima novac pod uslovima povoljnijim od komercijalnih a preko linija koje su povukle od međunarodnih organizacija. Osim toga, broj NPL-a smanjio se s 22 odsto na 17. Rastu kredita doprinela je i konkurencija koja vlada na našem tržištu. Ona će biti i veća jer će na tržište uskoro ući novi igrači: priprema se zakon o nedepozitnim finansijskim institucijama.
U Narodnoj banci Srbije očekuju da će kreditna aktivnost nastaviti da raste narednih meseci. Smanjen nivo NPL-a doneo je rasterećenje bilansa banaka pa su se stvorili uslovi za nova kreditiranja.
Kamate su kod nas povoljnije ove godine. Prosečna cena dinarskih kredita je 5,8 odsto. Za pozajmice za obrtna sredstva su 5,9 odsto, a za investcione projekte 6,7 procenata. Povoljnije su nego pre i cene kredita koji se daju u domaćoj valuti. Prosek kamate je tri vraćanja duži. Veoma su povoljne stope za zajmove za uvoz robe: 2,3 odsto za pozajmice u evrima. NBS je nedavno snizio referentnu stopu na 3,75 odsto, ili četvrtinu procenta. To otvara vrata novom padu kamata u domaćoj valuti.
Privrednici od banaka najviše uzimaju novac za obrtna sredstva. Za tu namenu je utrošeno 48 odsto kredita, a sledi investiranje – 32,6 odsto. O tome šta se događa na bankarskom tržištu prvi čovek Oportjuniti banke Vladimir Vukotić kaže:
„Kod nas je kreditna aktvinost na približno istom nivou već godinama“, navodi on. „Ali primećujemo da je ove godine znatno manje kašnjenja u ispunjavanju kreditnih obaveza, što je svakako dobar znak.
Dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu smata da bi banke same još mogle doprineti povećanju kreditne aktivnosti, pre svega ako bi smanjile broj procedura i raznih papira koje traže od klijenata pri odobravanju kredita.“
Hoće li tome doprineti pojava novih igrača na tržištu, kao što su nedepozitne organizacije?
„Mislim da prvo treba videti zakon pa da te organizacije počnu da rade i izađu na tržište s ponudom“, kaže dr Ljubodrag Savić s Ekonomskog fakulteta u Begradu. “Ne treba očekivati čuda. Oni će biti novajlije na tržištu i biće sigurno veoma oprezni u prvim koracima poslovanja.“
Banke se i same snalaze da bi ponudile povoljnije uslove. Sve je više ponuda zajmova koji do privrednika stižu preko međunarodnih organizacija. Najsvežiji primer je iz Prokredit banke: oni su obezbedili ovih dana još 30 miliona evra preko Evropske investicione banke. Novac je namenjen kreditiranju malih i srednjih preduzeća. Tako će se suma koja će uz tu saradnju stići na tržište popeti na 50 miliona evra. Novac je namenjen za finansiranje osnovnih i obrtnih sredstava.
Po rečima direktroke sektora za privredu te kuće Ane Milić, potrebno je manje sopstvenih para da bi se ispunili uslovi za taj program.
Privreda je sve ažurnija i kod servisiranja obaveza. Docnja je, po podacima Kreditnog biroa, u avgustu smanjena na 13,4 odsto: početkom godine bila je 14,19 procenata.
D. Vujošević