Љубица Гојгић: Војвођани и ја смо се лепо уклопили

И у новој сезони надамо се учешћу релевантних саговорника, како оних из власти тако и оних из опозиције, аналитичара, новинара... Будући да је за нама вруће политичко лето, са првим гостима „Правог угла” разговараћу о новој влади, унутрашњем дијалогу о Косову, односима у опозицији, напомиње Љубица Гојгић за „Дневников” ТВ магазин.

Ваши разговори са гостима су често жустри у напору да се „извуче” прави одговор, а пресече демагогија. Критикују ли вас због тога помало успавани Војвођани?

- Имам утисак да смо се Војвођани и ја сасвим лепо уклопили. О томе сведочи и податак да је „Прави угао” запажен и гледан програм РТВ Војводине. Као и гледаоци широм Србије и Војвођани су више него пажљиви када су у питању теме од животне важности за наше друштво и врло су директни како у критикама тако и у похвалама. Дакле успаваност је привид. Па и изрека лепо каже „испод мире сто ђавола...“

Примећујете ли промене у наступу политичара под утицајем медијских саветника?

- Наши политичари су добри ученици медијских саветника, спремно прихватају савете, а пре свих онај да у медијима лежи кључ успеха. Оно што се не мења је однос према новинарима. Сви вас воле док су опозиција и све сте им мање драги када постану власт. Недавно је то потврдио и председник Француске Емануел Макрон изјавом да га новинари не занимају. Занимљив став човека за чији су политички успех у великој мери заслужни управо медији.

Да ли је јасно назначена припадност неког медија одређеној струји или политичкој партији, заправо нова врста објективности у којој проналазимо истину негде између?

- Не верујем да истина може бити негде између. Нарочито не уколико је на једној страни те ваге политичка припадност или било каква друга пристрасност. Припадност и пристрасност добри су за рекламе али не и за вести. Уместо потраге за истином међу пристрасним медијима било би боље подржати и оснажити оне медије којима је интерес јавности на првом месту.

Може ли се спречити све чешће изједначавање валидност информација у таблоидима и редовној штампи, медијима? Да ли сте за увођење новинарских лиценци?

- Нисам сигурна да је увођење новинарских лиценци могуће. Верујем да бисмо у старту наишли на проблем и неслагања око тога ко би био тај ауторитет који би лиценце делио? С друге стране, верујем да би новинари морали да очисте своје редове од уљеза који контаминирају професију на очиглед свих и да се врате највишим професионалним стандардима. Коначно, и јавност је та која мора да буде довољно одговорна и медијски писмена да уме да направи разлику између медија и оних који то нису, а код нас се погрешно зову таблоидима.

Како доживљавате почетак рада канала О2 и дефинитивно гашење Б92 на коме сте некада радили?

- Као тужан крај једне велике медијске куће која је дуго била професионални узор новинарима у Србији и медиј коме су капу скидали и они који су у више наврата покушавали да га униште. Иронија је да је Б92 преживео године репресије, а да је срушен у временима у којима се говори о демократији и европским стандардима. 

Да ли су разлози због којих волите своју професију исти они због којих сте њоме почели да се бавите?

- Љубав је иста зато што љубав није рационална. Кад дође до разума онда се питам да ли би било боље да сам, пре 25 година, уместо што сам отишла на аудицију за радио, приљежније студирала Економски факултет? Данас бих можда била гувернерка...;-))).

Снежана Милановић