Ljubica Gojgić: Vojvođani i ja smo se lepo uklopili
NOVI SAD: Emisija „Pravi ugao” počinje 18. septembra svoju treću sezonu emitovanja. Želja nam je da to ostane prostor i prilika za razgovor na aktuelne teme – političke, ekonomske, ali i one iz oblasti kulture i obrazovanja, rekla je Ljubica Gojgić o sada već kultnoj emisiji Radio-televizije Vojvodine.
I u novoj sezoni nadamo se učešću relevantnih sagovornika, kako onih iz vlasti tako i onih iz opozicije, analitičara, novinara... Budući da je za nama vruće političko leto, sa prvim gostima „Pravog ugla” razgovaraću o novoj vladi, unutrašnjem dijalogu o Kosovu, odnosima u opoziciji, napominje Ljubica Gojgić za „Dnevnikov” TV magazin.
Vaši razgovori sa gostima su često žustri u naporu da se „izvuče” pravi odgovor, a preseče demagogija. Kritikuju li vas zbog toga pomalo uspavani Vojvođani?
- Imam utisak da smo se Vojvođani i ja sasvim lepo uklopili. O tome svedoči i podatak da je „Pravi ugao” zapažen i gledan program RTV Vojvodine. Kao i gledaoci širom Srbije i Vojvođani su više nego pažljivi kada su u pitanju teme od životne važnosti za naše društvo i vrlo su direktni kako u kritikama tako i u pohvalama. Dakle uspavanost je privid. Pa i izreka lepo kaže „ispod mire sto đavola...“
Primećujete li promene u nastupu političara pod uticajem medijskih savetnika?
- Naši političari su dobri učenici medijskih savetnika, spremno prihvataju savete, a pre svih onaj da u medijima leži ključ uspeha. Ono što se ne menja je odnos prema novinarima. Svi vas vole dok su opozicija i sve ste im manje dragi kada postanu vlast. Nedavno je to potvrdio i predsednik Francuske Emanuel Makron izjavom da ga novinari ne zanimaju. Zanimljiv stav čoveka za čiji su politički uspeh u velikoj meri zaslužni upravo mediji.
Da li je jasno naznačena pripadnost nekog medija određenoj struji ili političkoj partiji, zapravo nova vrsta objektivnosti u kojoj pronalazimo istinu negde između?
- Ne verujem da istina može biti negde između. Naročito ne ukoliko je na jednoj strani te vage politička pripadnost ili bilo kakva druga pristrasnost. Pripadnost i pristrasnost dobri su za reklame ali ne i za vesti. Umesto potrage za istinom među pristrasnim medijima bilo bi bolje podržati i osnažiti one medije kojima je interes javnosti na prvom mestu.
Može li se sprečiti sve češće izjednačavanje validnost informacija u tabloidima i redovnoj štampi, medijima? Da li ste za uvođenje novinarskih licenci?
- Nisam sigurna da je uvođenje novinarskih licenci moguće. Verujem da bismo u startu naišli na problem i neslaganja oko toga ko bi bio taj autoritet koji bi licence delio? S druge strane, verujem da bi novinari morali da očiste svoje redove od uljeza koji kontaminiraju profesiju na očigled svih i da se vrate najvišim profesionalnim standardima. Konačno, i javnost je ta koja mora da bude dovoljno odgovorna i medijski pismena da ume da napravi razliku između medija i onih koji to nisu, a kod nas se pogrešno zovu tabloidima.
Kako doživljavate početak rada kanala O2 i definitivno gašenje B92 na kome ste nekada radili?
- Kao tužan kraj jedne velike medijske kuće koja je dugo bila profesionalni uzor novinarima u Srbiji i medij kome su kapu skidali i oni koji su u više navrata pokušavali da ga unište. Ironija je da je B92 preživeo godine represije, a da je srušen u vremenima u kojima se govori o demokratiji i evropskim standardima.
Da li su razlozi zbog kojih volite svoju profesiju isti oni zbog kojih ste njome počeli da se bavite?
- Ljubav je ista zato što ljubav nije racionalna. Kad dođe do razuma onda se pitam da li bi bilo bolje da sam, pre 25 godina, umesto što sam otišla na audiciju za radio, prilježnije studirala Ekonomski fakultet? Danas bih možda bila guvernerka...;-))).
Snežana Milanović