Атанацковић: Олакшице за привреду омогућавају веће зараде
БЕОГРАД: Први пут се у Социјално-економском савету дошло до консензуса када је у питању повећање минималне цене рада, рекао је председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.
Сматрамо да је потребно подићи не само минималну плату, него и остале зараде, али очигледно је да привреда нема снаге за тако нешто без олакшица за привреднике, рекао је Атанацковић за РТС.
На седници Социјално-економског савета договорено је да већи минималац буде од јануара, а коначну одлуку о новој цени рада од 143 динара по сату даће Влада.
Овим повећањем од 10 процената, минимална зарада у 2018. требало би да уместо досадашњих 22.880 буде 24.822 динара.
Он сматра да је потребно растеретити привреду у финансијском смислу.
На почетку разговора јуче смо рекли да можемо прихватити било које повећање под условом да се то не одрази на лошије пословање у наредној години...
Били смо спремни да прихватимо повећање које би било на нивоу пројектованог БДП-а, негде око три одсто, ништа више од тога. Спремни смо да прихватимо и више, 154 колико су тражили синдикати, ако се влада одрекне додатног прихода. Није логично да више дамо запосленом, а да и држава узме више кроз буџет, објаснио је Атанацковић.
На питање да ли ће једна од тема са представницима ММФ-а бити и питање неопорезивог дела зарада, Атанацковић каже да ће вероватно бити, иако је то мање значајна тема у том разговору од теме повећања плата у одређеним секторима јавне потрошње.
Нисам сигуран да ће то узети пажњу, али повећање од 10 одсто је озбиљно повећање јер је било мање од осам одсто у prеthodnom периоду, истакао је председник Уније послодаваца.
Буџет би се, сматра, могао пунити и на друге начине, како би се дошло до повећања и осталих, а не само минималних зарада.
Очигледно да због тога што се линеарно опорезују зараде и врши прерасподела не можемо да очекујемо богзна какво повећање, јер је раст БДП-а ограничен, казао је Атанацковић.
Он објашњава да немамо довољно средстава за инвестиције које би долазиле изнутра.
Очекујемо увек неке инвестиције из света, а разлог је сувише велико оптерећење привреде. Имамо релативно скроман порез на профит, који је 15 одсто, али ми до профита не можемо доћи због парафискалних намета, тако да је привреднику свеједно, он на крају види сам резултат, ако нема места за нове инвестиције, за ширење посла, нова запошљавања, онда привреда остаје ту где је, а очекивати развој из директних страних инвестиција није дуго одржив, сматра Атанацковић.
