Atanacković: Olakšice za privredu omogućavaju veće zarade
BEOGRAD: Prvi put se u Socijalno-ekonomskom savetu došlo do konsenzusa kada je u pitanju povećanje minimalne cene rada, rekao je predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Smatramo da je potrebno podići ne samo minimalnu platu, nego i ostale zarade, ali očigledno je da privreda nema snage za tako nešto bez olakšica za privrednike, rekao je Atanacković za RTS.
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta dogovoreno je da veći minimalac bude od januara, a konačnu odluku o novoj ceni rada od 143 dinara po satu daće Vlada.
Ovim povećanjem od 10 procenata, minimalna zarada u 2018. trebalo bi da umesto dosadašnjih 22.880 bude 24.822 dinara.
On smatra da je potrebno rasteretiti privredu u finansijskom smislu.
Na početku razgovora juče smo rekli da možemo prihvatiti bilo koje povećanje pod uslovom da se to ne odrazi na lošije poslovanje u narednoj godini...
Bili smo spremni da prihvatimo povećanje koje bi bilo na nivou projektovanog BDP-a, negde oko tri odsto, ništa više od toga. Spremni smo da prihvatimo i više, 154 koliko su tražili sindikati, ako se vlada odrekne dodatnog prihoda. Nije logično da više damo zaposlenom, a da i država uzme više kroz budžet, objasnio je Atanacković.
Na pitanje da li će jedna od tema sa predstavnicima MMF-a biti i pitanje neoporezivog dela zarada, Atanacković kaže da će verovatno biti, iako je to manje značajna tema u tom razgovoru od teme povećanja plata u određenim sektorima javne potrošnje.
Nisam siguran da će to uzeti pažnju, ali povećanje od 10 odsto je ozbiljno povećanje jer je bilo manje od osam odsto u prethodnom periodu, istakao je predsednik Unije poslodavaca.
Budžet bi se, smatra, mogao puniti i na druge načine, kako bi se došlo do povećanja i ostalih, a ne samo minimalnih zarada.
Očigledno da zbog toga što se linearno oporezuju zarade i vrši preraspodela ne možemo da očekujemo bogzna kakvo povećanje, jer je rast BDP-a ograničen, kazao je Atanacković.
On objašnjava da nemamo dovoljno sredstava za investicije koje bi dolazile iznutra.
Očekujemo uvek neke investicije iz sveta, a razlog je suviše veliko opterećenje privrede. Imamo relativno skroman porez na profit, koji je 15 odsto, ali mi do profita ne možemo doći zbog parafiskalnih nameta, tako da je privredniku svejedno, on na kraju vidi sam rezultat, ako nema mesta za nove investicije, za širenje posla, nova zapošljavanja, onda privreda ostaje tu gde je, a očekivati razvoj iz direktnih stranih investicija nije dugo održiv, smatra Atanacković.
