Најбољи мамац за компаније имају Нови Сад и Суботица

У њима послује више од 200 мултинационалних компанија, од којих 71 производи за извоз. На крају прошле године у њима је радило 25.175 радника. Из слободних зона у Србији прошле године извезена је роба вредна 2,15 милијарде евра, што је 16 одсто вредности укупног извоза Србије у 2016.

Директор Управе за слободне зоне Милан Ристић објашњава да је број запослених у слободним зонома од почетка године порастао, подсећајући на то да је прошле године износио више од 13 одсто, те да тренутно више од 26.000 радника има радно месту управо у њима. Оцењује да је 14 слободних зона довољно за Србију и да не треба повећавати садашњи број, али треба задржати све постојеће погодности пословања у њима до уласка Србије у ЕУ. Пошто је отврено поглавље 29 о царинским питањима, по Ристићевим речима, и наш Закон о слободним зонама мораће да се мења да би се ускладио с важећим прописима у ЕУ.

– Да би се тај период искористио за довођење нових инвеститора, битно је да наши преговарачи инстистирају на томе да промене закона ступе на снагу даном пријема Србије у ЕУ – објаснио је Ристић. – Уласком у ЕУ, слободне зоне ће наставити рад јер их у ЕУ има више од 80, али одређене погодности, као што су неплаћање царине и ПДВ-а на увоз опреме и репроматеријала мораће да буду укинуте. Уосталом, таква могућност постоји јер је и Хрватска тако поступила.

Седам сремских општина нема ниједну слободну зону, али су оне окренуте постојећим, па већина локалних самоуправа робу односи у Шабац или Београд. Потребе многих компанија које су дошле у Срем, поготово у Руму, Стару Пазову, Инђију и Сремску Митровицу испуњава Слободна зона Шабац, док су компаније у пећиначкој локалној самоуправи више окренуте Слободној зони Београд.

Од 14 слобоних зона у Србији, четири су у Војводини: Нови Сад, Суботица, Зрењанин и Апатин. Највећа је Слободна зона Нови Сад, у којој има више од 30 компанија. Обухвата 89 хектара земље, има 236.528 квадратних метра простора за проивзодњу, 14.081 квадрат затвореног магацинског простора, 12.475 квадратних метара отвореног складишног простора и 4.144 квадрата канцеларијског простора. Целокупна зона има комуналну инфраструктуру и директну везу с међународним железничким и речним путевима. Изнајмњивање земљишта намењено је индустријским и комерцијалним грађевинама с фиксним условима до 60 година, ту је и изнајмљивање магацинског и пословног простора, утовар, истовар и претовар робе, доступност царинског терминала, брже и једноставније царинске процедуре и 24-часовно обезбеђење. У њој су, између осталих, и „Лир”, НИС, „Бевети”, „Alex Chi Fashion”, „Гусхен”, РТИ, „Пробас”, „Акрос” и други.

Слободна зона Суботица налази се поред границе с Мађарском и ЕУ, у близини је прикључка на ауто-пут Е-75, а железнички је повезана с целом Европом. Обухвата 84 хектара земље, има 95.600 квадратних метара простора за производњу, 4.000 квадрата затвореног и 6.800 квадрата отвореног складишног простора и око 2.300 квадратних метара канцеларијског. Ту је градски водовод, путна мрежа, подстанице, пројектована веза с локалном гасном линијом. У њој су светски познате компаније као што су „Сименс”, „Континентал”, „Сваровски”, „Дункермоторен”, „Норма група” и друге.

Челник Управе за слободне зоне Србије Милан Ристић наглашава да се за наше слободне зоне интересују и компаније из Кине, којих већ има у Руми и Баричу, као и испоставама шабачке и београдске слободне зоне.

Почели су, додаје, и преговори с представницима Русије о оснивању индустријских зона у саставу једне од слободних зона.

Слободна зона Зрењанин налази се у банатском граду који има највише речних токова у свом окружењеу у Србији, што га ставља међу најатрактивније градове за инвестирање по оцени Америчке агенције за међународни развој УСАИД. У њој су и „Дрекслмајер”, „Колпа.сан”, ЛК и друге познате компаније.

Општина Апатин има узузетно повољан географски положај због близине државне границе с Мађарском и Хрватском, директно се наслања на Дунав, њеном територијом пролази регионални пут Р-101, који повезује Апатин са Сомбором и Богојевом, а пружа се до граничног прелаза с Хрватском код Ердута. Простире се на три локације укупне површине 415 хектара, 17 ари и 77 квадратних метара. У њој су, поред осталих, и компаније „Лумберлине”, „Фласх Срб”, „Стандард гас”...

Љ. Малешевић