Najbolji mamac za kompanije imaju Novi Sad i Subotica

U njima posluje više od 200 multinacionalnih kompanija, od kojih 71 proizvodi za izvoz. Na kraju prošle godine u njima je radilo 25.175 radnika. Iz slobodnih zona u Srbiji prošle godine izvezena je roba vredna 2,15 milijarde evra, što je 16 odsto vrednosti ukupnog izvoza Srbije u 2016.

Direktor Uprave za slobodne zone Milan Ristić objašnjava da je broj zaposlenih u slobodnim zonoma od početka godine porastao, podsećajući na to da je prošle godine iznosio više od 13 odsto, te da trenutno više od 26.000 radnika ima radno mestu upravo u njima. Ocenjuje da je 14 slobodnih zona dovoljno za Srbiju i da ne treba povećavati sadašnji broj, ali treba zadržati sve postojeće pogodnosti poslovanja u njima do ulaska Srbije u EU. Pošto je otvreno poglavlje 29 o carinskim pitanjima, po Ristićevim rečima, i naš Zakon o slobodnim zonama moraće da se menja da bi se uskladio s važećim propisima u EU.

– Da bi se taj period iskoristio za dovođenje novih investitora, bitno je da naši pregovarači instistiraju na tome da promene zakona stupe na snagu danom prijema Srbije u EU – objasnio je Ristić. – Ulaskom u EU, slobodne zone će nastaviti rad jer ih u EU ima više od 80, ali određene pogodnosti, kao što su neplaćanje carine i PDV-a na uvoz opreme i repromaterijala moraće da budu ukinute. Uostalom, takva mogućnost postoji jer je i Hrvatska tako postupila.

Sedam sremskih opština nema nijednu slobodnu zonu, ali su one okrenute postojećim, pa većina lokalnih samouprava robu odnosi u Šabac ili Beograd. Potrebe mnogih kompanija koje su došle u Srem, pogotovo u Rumu, Staru Pazovu, Inđiju i Sremsku Mitrovicu ispunjava Slobodna zona Šabac, dok su kompanije u pećinačkoj lokalnoj samoupravi više okrenute Slobodnoj zoni Beograd.

Od 14 slobonih zona u Srbiji, četiri su u Vojvodini: Novi Sad, Subotica, Zrenjanin i Apatin. Najveća je Slobodna zona Novi Sad, u kojoj ima više od 30 kompanija. Obuhvata 89 hektara zemlje, ima 236.528 kvadratnih metra prostora za proivzodnju, 14.081 kvadrat zatvorenog magacinskog prostora, 12.475 kvadratnih metara otvorenog skladišnog prostora i 4.144 kvadrata kancelarijskog prostora. Celokupna zona ima komunalnu infrastrukturu i direktnu vezu s međunarodnim železničkim i rečnim putevima. Iznajmnjivanje zemljišta namenjeno je industrijskim i komercijalnim građevinama s fiksnim uslovima do 60 godina, tu je i iznajmljivanje magacinskog i poslovnog prostora, utovar, istovar i pretovar robe, dostupnost carinskog terminala, brže i jednostavnije carinske procedure i 24-časovno obezbeđenje. U njoj su, između ostalih, i „Lir”, NIS, „Beveti”, „Alex Chi Fashion”, „Gushen”, RTI, „Probas”, „Akros” i drugi.

Slobodna zona Subotica nalazi se pored granice s Mađarskom i EU, u blizini je priključka na auto-put E-75, a železnički je povezana s celom Evropom. Obuhvata 84 hektara zemlje, ima 95.600 kvadratnih metara prostora za proizvodnju, 4.000 kvadrata zatvorenog i 6.800 kvadrata otvorenog skladišnog prostora i oko 2.300 kvadratnih metara kancelarijskog. Tu je gradski vodovod, putna mreža, podstanice, projektovana veza s lokalnom gasnom linijom. U njoj su svetski poznate kompanije kao što su „Simens”, „Kontinental”, „Svarovski”, „Dunkermotoren”, „Norma grupa” i druge.

Čelnik Uprave za slobodne zone Srbije Milan Ristić naglašava da se za naše slobodne zone interesuju i kompanije iz Kine, kojih već ima u Rumi i Bariču, kao i ispostavama šabačke i beogradske slobodne zone.

Počeli su, dodaje, i pregovori s predstavnicima Rusije o osnivanju industrijskih zona u sastavu jedne od slobodnih zona.

Slobodna zona Zrenjanin nalazi se u banatskom gradu koji ima najviše rečnih tokova u svom okruženjeu u Srbiji, što ga stavlja među najatraktivnije gradove za investiranje po oceni Američke agencije za međunarodni razvoj USAID. U njoj su i „Drekslmajer”, „Kolpa.san”, LK i druge poznate kompanije.

Opština Apatin ima uzuzetno povoljan geografski položaj zbog blizine državne granice s Mađarskom i Hrvatskom, direktno se naslanja na Dunav, njenom teritorijom prolazi regionalni put R-101, koji povezuje Apatin sa Somborom i Bogojevom, a pruža se do graničnog prelaza s Hrvatskom kod Erduta. Prostire se na tri lokacije ukupne površine 415 hektara, 17 ari i 77 kvadratnih metara. U njoj su, pored ostalih, i kompanije „Lumberline”, „Flash Srb”, „Standard gas”...

LJ. Malešević