Тешко до правде за српске жртве ОВК
Извештај европског истражитеља Дика Мартија о тешким злочинима над Србима на Косову које су крајем деведесетих починили припадници такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК), паравојне формације косовских Албанаца, добија након седам година, епилог у Хагу пред специјалним судом за злочине ОВК.
И еуфорично прижељкиван и оспораван с различитих страна, овај интернационални специјални суд наговештен је резолуцијом Парламентарне скупштине Савета Европе од 26. јануара 2011, која је усвојила Мартијев извештај, а омогућен је изменама Устава Косова 2016. године. Прве оптужнице очекују се ове јесени и медији увелико спекулишу о именима, о паници међу потенцијално сумњивима из ОВК, најављују правду за српске жртве, која је до сада стално измицала, правду за поубијане, сакаћене, отете и погубљене најстрашнијим мучењем, да им се ни за кости не зна, за породице страдалих.
Подозрење да ће правда за оштећене заиста бити достижна присутно је у јавности, као и одређене резерве у односу на сам суд, па су тако и наши врхунски правници скептични, опрезни и у најбољем случају сумњичави оптимисти имајући у виду исходе поступка који су због злочина над Србима вођени у Хашком трибуналу за бившу Југославију. Доктор кривичног права Слободан Стојановић, адвокат, уздржава се од доношења оцена и закључака пре него што је суд практично и почео да ради, а сматра да судски Правилник о поступку и доказима пружа добре могућности за учествовање у том поступку од стране оштећених, уз тужилаштво које свакако заступа жртве.
И овде су, по речима Стојановића, као и у Хашком трибуналу за бившу Југославију, могуће запечаћене оптужнице бар до одређеног тренутка, с тим да о догађајима који су обухваћени, потенцијално оштећени могу благовремено да се упознају. Након што дође до оптужења, свака особа која сматра да је оштећена у догађају који оптужница третира, може да аплицира регистру за учешће у поступку уз неопходни минимум доказа да је у то време била на одређеном месту и претрпела одређену штету.
- Потребни су, оно што кажу, прима фацие докази да би се неко појавио у поступку у својству оштећеног, а као што се овде претпоставља да у једном поступку може бити и више особа, да то може бити масовна појава, постоји институција у оквиру Службе регистрара за помоћ оштећенима и могућност да им се постави пуномоћник који ће заступати све њих, по избору регистрара али уз сугестију оштећених - наводи Стојановић. - Мислим да право на пуномоћника може да се простире до краја поступка, јер није искључено у жалбеном поступку али нисам видео у правилима могућност да пуномоћници улажу жалбе. Иначе, током поступка пуномоћник ће моћи да поставља питања, па чак и да даје одређена предлоге, мада доста тога подлеже сагласности судског већа.
Слободан Стојановић сматра да Србија треба да превазиђе слабости које су се раније показале и да из њих извуче поуке.
- Оно што могу унапред могу да кажем, са лошим играчима, пред овим судом, Србија ће све битке да изгуби, а плашим се да добре играче неће постављати као што их није постављала ни кад је тражила саветодавно мишљење о декалрацији Косова о независности када је од безброј могућих питање формулисано и постављено једно једино којим нам је обезбеђен сигуран несупех и неповољан одговор. Веома лоши наступи били су и кад је тражено изручење Рамуша Харадинаја као и Ејупа Ганића од држава на чијој територији су били ухапшени по потерницама Србије – оцењује Стојановић.
- Суд чине четири специјализована судска већа и то основног суда у Приштини, Врховног суда Косова и Уставног суда Косова, која као и тужилаштво тог суда припадају правном систему Косова, али су интернационализована заиста јер су у њима само међународне судије, а међународни је и састав Тужилаштва. Што се процедура тиче, чини ми се да нагињу решењима која су била у Хашком трибуналу - каже Стојановић. - Обухваћен је период од 1998. године до 2000. године и кривична дела која су предвиђена косовским законодавством. За најтежа кривична дела је могуће изрећи и казну доживотног затвора, право је углавном косовско, али и међународно. Службени језици суда су албански, српски и енглески и у случају несагласности у вези нечег као аутентично тумачење узима оно што је у енглеском тексту, а правни заступници у процесима могу бити адвокати из целог света.
Могућност учешћа адвоката из Србије, по Стојановићу, није под знаком питања.
- Постоји, дакле, прилично широка могућност за оштећене и у сваком случају не бих рекао да је та могућност мања него што постоји у правном систему Србије. Мислим да је чак шира у односу на последња решења у нашим процесним законима која су страховито смањили некакву могућност утицај од стране оштећених лица - указује Стојановић.
У Правилнику овог суда има одредби којима је, како наводи Стојановић, предвиђена могућност преузимања предмета од других судова, али он не зна да ли се то односи само на косовске судове или уопште на све судове.
- Не сумњам да ће постојати мноштво захтева тих специјализованих судских већа упућених Србији у вези презентације одређених докумената. Тај суд ће се вероватно приклонити постојећој пракси Хашког трибунала по том питању.
Оптужени ће, како напомиње, бити у сличној позицији као у процесима пред Хашким трибуналом.
- Не сумњам да ће имати одличне адвокате, много новца да финансирају одбрану, једно опште ангажовање - убеђен је Стојановић.
Адвокат Боривоје Боровић каже да има велике резерве у вези домета овог суда, почев од тога да је његов Правилник о поступку и доказима усклађиван с уставом Косова.
- Та чињеница говори ми у прилог томе да ће заштиту окривљени који су албанског порекла моћи да извуку из самог устава, из правосуђа Косова, па тиме међународни правни карактер тог поступка губи смисао, губи непристрасност и професионалну дистанцу од предмета везано за ту територију - наглашава Боровић.
Прилично је обазрив и због свега оног негативног што је пратило поступке против бивших припадника ОВК пред Хашким трибуналом, али и друге процесе вођене у том трибуналу због злочина над Србима.
Боровић изражава бојазан да није немогућ својеврсни де жави и пред овим судом.
- Сумњам да ће уопште бити велики број људи процесуиран, као и да ће се сем у можда пар случајева већином радити о неким „медијским суђењима“, где би овај суд могао да послужи као један полигон да се покаже да су многи оптужени више реда ради и да правда за жртве неће бити задовољена. У случају да се промени нека геополитичка ситуација, онда би вероватно био велики број осуђујућих пресуда – оцењује Боровић.
Оно у шта не сумња је то да ће, како каже, „албански лоби покушавати да утиче не ток поступака“, да би могло бити много опструкција, а упозорава и на опасност „лобистичког утицаја на судије“. Без много оптимизма, Боровић се фокусира и на решења у Правилнику суда која дефинишу учешће и друга права оштећених у поступку.
- Оштећени ће бити у веома лошем положају због тога што неће моћи да наставе поступке уколико је Тужилаштво у некој раној фази одустало од неког кривичног гоњења. Правилником о поступку и доказима није предвиђено да оштећени могу да наставе поступак у случају одустанка тужилаштва - наглашава Боровић.
Осим тога, принцип обештећења, да суд може досудити одштету, што није било могуће у Хашком трибуналу, односно, да оштећени могу водити одштетне парнице пред судом на Косову и трећим земљама, могао би, у крајњем исходу да остане без стварног ефекта.
- Само извршење пресуда је везано за локалне власти и питање је да ли би оне у то смеле да уђу зато што је ратни лоби прејак на простору Косова. Не само што влада у политичким сферама већ и у унутрашњим сферама. Тамо институције уопште не функционишу. Веома сам скептичан да ће на било који начин моћи да се спроводе одлуке тог суда – каже Боровић.
Право оштећених да у поступку добију правне пуномоћнике, могло би, кад је реч о ангажовању српских адвоката, да се искомпликује. Хашки трибунал је омогућавао да пуномоћник буде адвокат из Србије, али искључиво по жељи оштећених, и морао је, напомиње Боровић, Секратаријат трибунала да изда посебну дозволу, с тим да адвокат испуњава прописане услове да добро говори један од службених језика и да има бар седам година праксе у тој области. Боровић сумња да би уместо таквог решења, у овом суду могло да се тражи да се учешће српских адвоката дефинише путем неког међународног уговора, што је, како наглашава, потпуно немогуће
- Ако би се десило нешто такво, пошто је ово специфична ситуација, мислим да ће жртве бити прикраћене за своја права и да ће више формално имати своју заступљеност у самом судском поступку. С друге стране, права окривљених ће бити појачана у том поступку. Правда за Србе, за жтртве, неће бити задовољена - закључује Боровић
Могу ли, дакле, косовске власти у неком тренутку да се позову на део косовске димензије тог суда, тумачећи да они који су се пред тим судом појављују и с њим сарађују, посредно признају државу Косово?
- Могу - оцењује адвокат Боривоје Боровић
Ј. Јаковљевић