Teško do pravde za srpske žrtve OVK
Izveštaj evropskog istražitelja Dika Martija o teškim zločinima nad Srbima na Kosovu koje su krajem devedesetih počinili pripadnici takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), paravojne formacije kosovskih Albanaca, dobija nakon sedam godina, epilog u Hagu pred specijalnim sudom za zločine OVK.
I euforično priželjkivan i osporavan s različitih strana, ovaj internacionalni specijalni sud nagovešten je rezolucijom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 26. januara 2011, koja je usvojila Martijev izveštaj, a omogućen je izmenama Ustava Kosova 2016. godine. Prve optužnice očekuju se ove jeseni i mediji uveliko spekulišu o imenima, o panici među potencijalno sumnjivima iz OVK, najavljuju pravdu za srpske žrtve, koja je do sada stalno izmicala, pravdu za poubijane, sakaćene, otete i pogubljene najstrašnijim mučenjem, da im se ni za kosti ne zna, za porodice stradalih.
Podozrenje da će pravda za oštećene zaista biti dostižna prisutno je u javnosti, kao i određene rezerve u odnosu na sam sud, pa su tako i naši vrhunski pravnici skeptični, oprezni i u najboljem slučaju sumnjičavi optimisti imajući u vidu ishode postupka koji su zbog zločina nad Srbima vođeni u Haškom tribunalu za bivšu Jugoslaviju. Doktor krivičnog prava Slobodan Stojanović, advokat, uzdržava se od donošenja ocena i zaključaka pre nego što je sud praktično i počeo da radi, a smatra da sudski Pravilnik o postupku i dokazima pruža dobre mogućnosti za učestvovanje u tom postupku od strane oštećenih, uz tužilaštvo koje svakako zastupa žrtve.
I ovde su, po rečima Stojanovića, kao i u Haškom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, moguće zapečaćene optužnice bar do određenog trenutka, s tim da o događajima koji su obuhvaćeni, potencijalno oštećeni mogu blagovremeno da se upoznaju. Nakon što dođe do optuženja, svaka osoba koja smatra da je oštećena u događaju koji optužnica tretira, može da aplicira registru za učešće u postupku uz neophodni minimum dokaza da je u to vreme bila na određenom mestu i pretrpela određenu štetu.
- Potrebni su, ono što kažu, prima facie dokazi da bi se neko pojavio u postupku u svojstvu oštećenog, a kao što se ovde pretpostavlja da u jednom postupku može biti i više osoba, da to može biti masovna pojava, postoji institucija u okviru Službe registrara za pomoć oštećenima i mogućnost da im se postavi punomoćnik koji će zastupati sve njih, po izboru registrara ali uz sugestiju oštećenih - navodi Stojanović. - Mislim da pravo na punomoćnika može da se prostire do kraja postupka, jer nije isključeno u žalbenom postupku ali nisam video u pravilima mogućnost da punomoćnici ulažu žalbe. Inače, tokom postupka punomoćnik će moći da postavlja pitanja, pa čak i da daje određena predloge, mada dosta toga podleže saglasnosti sudskog veća.
Slobodan Stojanović smatra da Srbija treba da prevaziđe slabosti koje su se ranije pokazale i da iz njih izvuče pouke.
- Ono što mogu unapred mogu da kažem, sa lošim igračima, pred ovim sudom, Srbija će sve bitke da izgubi, a plašim se da dobre igrače neće postavljati kao što ih nije postavljala ni kad je tražila savetodavno mišljenje o dekalraciji Kosova o nezavisnosti kada je od bezbroj mogućih pitanje formulisano i postavljeno jedno jedino kojim nam je obezbeđen siguran nesupeh i nepovoljan odgovor. Veoma loši nastupi bili su i kad je traženo izručenje Ramuša Haradinaja kao i Ejupa Ganića od država na čijoj teritoriji su bili uhapšeni po poternicama Srbije – ocenjuje Stojanović.
- Sud čine četiri specijalizovana sudska veća i to osnovnog suda u Prištini, Vrhovnog suda Kosova i Ustavnog suda Kosova, koja kao i tužilaštvo tog suda pripadaju pravnom sistemu Kosova, ali su internacionalizovana zaista jer su u njima samo međunarodne sudije, a međunarodni je i sastav Tužilaštva. Što se procedura tiče, čini mi se da naginju rešenjima koja su bila u Haškom tribunalu - kaže Stojanović. - Obuhvaćen je period od 1998. godine do 2000. godine i krivična dela koja su predviđena kosovskim zakonodavstvom. Za najteža krivična dela je moguće izreći i kaznu doživotnog zatvora, pravo je uglavnom kosovsko, ali i međunarodno. Službeni jezici suda su albanski, srpski i engleski i u slučaju nesaglasnosti u vezi nečeg kao autentično tumačenje uzima ono što je u engleskom tekstu, a pravni zastupnici u procesima mogu biti advokati iz celog sveta.
Mogućnost učešća advokata iz Srbije, po Stojanoviću, nije pod znakom pitanja.
- Postoji, dakle, prilično široka mogućnost za oštećene i u svakom slučaju ne bih rekao da je ta mogućnost manja nego što postoji u pravnom sistemu Srbije. Mislim da je čak šira u odnosu na poslednja rešenja u našim procesnim zakonima koja su strahovito smanjili nekakvu mogućnost uticaj od strane oštećenih lica - ukazuje Stojanović.
U Pravilniku ovog suda ima odredbi kojima je, kako navodi Stojanović, predviđena mogućnost preuzimanja predmeta od drugih sudova, ali on ne zna da li se to odnosi samo na kosovske sudove ili uopšte na sve sudove.
- Ne sumnjam da će postojati mnoštvo zahteva tih specijalizovanih sudskih veća upućenih Srbiji u vezi prezentacije određenih dokumenata. Taj sud će se verovatno prikloniti postojećoj praksi Haškog tribunala po tom pitanju.
Optuženi će, kako napominje, biti u sličnoj poziciji kao u procesima pred Haškim tribunalom.
- Ne sumnjam da će imati odlične advokate, mnogo novca da finansiraju odbranu, jedno opšte angažovanje - ubeđen je Stojanović.
Advokat Borivoje Borović kaže da ima velike rezerve u vezi dometa ovog suda, počev od toga da je njegov Pravilnik o postupku i dokazima usklađivan s ustavom Kosova.
- Ta činjenica govori mi u prilog tome da će zaštitu okrivljeni koji su albanskog porekla moći da izvuku iz samog ustava, iz pravosuđa Kosova, pa time međunarodni pravni karakter tog postupka gubi smisao, gubi nepristrasnost i profesionalnu distancu od predmeta vezano za tu teritoriju - naglašava Borović.
Prilično je obazriv i zbog svega onog negativnog što je pratilo postupke protiv bivših pripadnika OVK pred Haškim tribunalom, ali i druge procese vođene u tom tribunalu zbog zločina nad Srbima.
Borović izražava bojazan da nije nemoguć svojevrsni de žavi i pred ovim sudom.
- Sumnjam da će uopšte biti veliki broj ljudi procesuiran, kao i da će se sem u možda par slučajeva većinom raditi o nekim „medijskim suđenjima“, gde bi ovaj sud mogao da posluži kao jedan poligon da se pokaže da su mnogi optuženi više reda radi i da pravda za žrtve neće biti zadovoljena. U slučaju da se promeni neka geopolitička situacija, onda bi verovatno bio veliki broj osuđujućih presuda – ocenjuje Borović.
Ono u šta ne sumnja je to da će, kako kaže, „albanski lobi pokušavati da utiče ne tok postupaka“, da bi moglo biti mnogo opstrukcija, a upozorava i na opasnost „lobističkog uticaja na sudije“. Bez mnogo optimizma, Borović se fokusira i na rešenja u Pravilniku suda koja definišu učešće i druga prava oštećenih u postupku.
- Oštećeni će biti u veoma lošem položaju zbog toga što neće moći da nastave postupke ukoliko je Tužilaštvo u nekoj ranoj fazi odustalo od nekog krivičnog gonjenja. Pravilnikom o postupku i dokazima nije predviđeno da oštećeni mogu da nastave postupak u slučaju odustanka tužilaštva - naglašava Borović.
Osim toga, princip obeštećenja, da sud može dosuditi odštetu, što nije bilo moguće u Haškom tribunalu, odnosno, da oštećeni mogu voditi odštetne parnice pred sudom na Kosovu i trećim zemljama, mogao bi, u krajnjem ishodu da ostane bez stvarnog efekta.
- Samo izvršenje presuda je vezano za lokalne vlasti i pitanje je da li bi one u to smele da uđu zato što je ratni lobi prejak na prostoru Kosova. Ne samo što vlada u političkim sferama već i u unutrašnjim sferama. Tamo institucije uopšte ne funkcionišu. Veoma sam skeptičan da će na bilo koji način moći da se sprovode odluke tog suda – kaže Borović.
Pravo oštećenih da u postupku dobiju pravne punomoćnike, moglo bi, kad je reč o angažovanju srpskih advokata, da se iskomplikuje. Haški tribunal je omogućavao da punomoćnik bude advokat iz Srbije, ali isključivo po želji oštećenih, i morao je, napominje Borović, Sekratarijat tribunala da izda posebnu dozvolu, s tim da advokat ispunjava propisane uslove da dobro govori jedan od službenih jezika i da ima bar sedam godina prakse u toj oblasti. Borović sumnja da bi umesto takvog rešenja, u ovom sudu moglo da se traži da se učešće srpskih advokata definiše putem nekog međunarodnog ugovora, što je, kako naglašava, potpuno nemoguće
- Ako bi se desilo nešto takvo, pošto je ovo specifična situacija, mislim da će žrtve biti prikraćene za svoja prava i da će više formalno imati svoju zastupljenost u samom sudskom postupku. S druge strane, prava okrivljenih će biti pojačana u tom postupku. Pravda za Srbe, za žtrtve, neće biti zadovoljena - zaključuje Borović
Mogu li, dakle, kosovske vlasti u nekom trenutku da se pozovu na deo kosovske dimenzije tog suda, tumačeći da oni koji su se pred tim sudom pojavljuju i s njim sarađuju, posredno priznaju državu Kosovo?
- Mogu - ocenjuje advokat Borivoje Borović
J. Jakovljević