Војводини треба већа пошумљеност подизањем ветрозаштитних појасева

Пише Миодраг Перовић

Прва поразна чињеница је учешће изданачких шума лошег квалитета од око 50 посто у укупним шума Србије, а дуга је, испод сваке мере ниска пошумљеност Војводине од само нешто више од 6 процената површине. При томе су шумске површине у Војводини концентрисане у свега неколико већих делова, као што су Фрушка гора, Вршачке планине, Делиблатска пешчара, Босутске шуме и узани шумски појасеви у приобаљу великих река -  Дунава, Тисе и Саве, теделу канала Хидросистема Дунав - Тиса - Дунав. Но, оно по чему се војвођанска равница по свему издваја у односу на све друге равнице Европе јесте непостојање ветрозаштитних појасева.

Ерозивни процеси у Војводини исказују се одношење најфинијих и најплоднијих честица са површине земљишта, што узрокује осиромашивање педолошког покривача, а тиме и значајно имењивање приноса. Управо у тим нафинијим површинским слијјевима, који су најподложнији еолској ерозији налази се највише хумуса и значајне количине азота, фосфора и калијума, као и микроелемената. Осим што се пресецањам великих пољопривредних површина ветрозаштитним појасевима смањује дејство ветра, односно смањује се ерозија ветром на пољопривредном земљишту, овом мером се значајно смањује и засипање однетим земљишним материјалом места акумулације наноса, а то су по правилу канали каналске мреже. На овај начин каналска мрежа дуже ће, без значајнијих радова и интервенција, остати функционална и неће бити потребе за додатним заузимањем површина за депоновање измуљеног материјала из канала.

Смањивањем јачине ветра на ораницама утиче се и на промену микроклиме, јер је одавно позната чињеница да се смањењем ветра самњује и испаравање из земљишта, док се релативна влажност ваздуха повећава за скоро 15 посто. На тај начин смањују се и потребне количине воде за наводњавање, чиме се смањују и трошкови наводњавања и остварује нижа цена пољопривредне производње. Осим тога, ветрозаштитни појасеви штите усеве од јаких удара ветра и полегања, или чак лома стабљика.

Утицај ветра изражен је и на већим воденим површинама, језерима, рекама и каналима у виду појаве таласа. Таласи на каналској мрежи изазивају ерозију обала, што осим утицаја на стабилност косина каналаских обала утиче и на таложење еродираног материјала на дну канала. То изазива промену протицајног профила, односно смањује проточност истог. Накнадни радови на санацији таквих последица су веома захтевни и скупи, а све је могуће избећи много јефтинијим, делотворнијим и кориснијим подизањем квалитетних ветрозаштитних појасева.

У саобраћајном слислу, ветрозаштитни појасеви утичу и на повећање безбедности саобраћаја смањујући бочне ударе ветра, а у зимским условима, онемогућавају формирање сметова на пуним правцима, а колико то може изазвати проблема, па чак и довести људе у животно опасне ситуације, сведоци смо догађаја од пре неколико зима. У летњим месецима, ветрозаштитни појасеви служе и као место за одмор у пријатној хладовини. Највећа разлика се види на аутопуту од Новог Сада до Суботице, где је веома мали број одмориштана којима углавном постоји тек по које дрво, у односу, рецимо, на Мађарску, где су ветрозаштитни појасеви подигнути скоро на целој траси аутопутева од Будимпеште ка Сегедину и Бечу, али и на правцу према Балатону.  А улогу ветрозаштитних појасева у смањивању буке и аерозагађење не треба ни помињати.

Ветрозаштитним појасевима утичемо и на побољшање биодиверзитета, јер на миграторним правцима, осим на већим воденим површинама, један део птица за одморишта користи и шуме, али и узане шумске појасеве. На овај начин повећава се задржавање птица на нашој теритиорији у време миграција чиме им се олакшава пут давањем сигурног одморишта. Ови појасеви треба да буду и станиште животињама које не мигрирају, а којима је досадашње девастирање шума одузело дом. Са друге стране, правилним избором врста биљака за ветрозаштитне појасеве можемо помоћи и пчеларству, а тиме и целокупној пољопривреди.

Такође, не треба заборавити ни повољан визуелни ефекат шумских површина и ветрозаштитних појасева, поготово у равничарским крајевима. Речју, пресецањем великих парцела ветрозаштитним појасевима сви су на добитку, јер би губитак површина под пољопривредним културама у корист ветрозаштитних појасева био вишеструко компензован несумњивим повећањем приноса. Да и не говоримо о чињеници да би правилно одржавање шумскозаштитних појасева у виду проређивања и обнављања шума, власницима парцела на којима се они налазе доносио додатне, и то не мале приходе од дрвне масе.

(аутор је председник Савета Зелене странке за природне ресурсе)