Незаборавно искуство карловачких ђака у Кини
У групи од 38 учесника летњег кампа за студенте кинеског језика из земаља централне и источне Европе, који је у Кини одржан од 17. до 29. јула, било је и двадесет троје ученика Карловачке гимназије.
Тако бројни, представљали су већину међу полазницима с Конфуцијевог института при Универзитету у Новом Саду у том кампу који је организовала Државна канцеларија за промоцију кинеског језика Народне Републике Кине, ХАБАН, у сарадњи с 21 кинсеким универзитетом. На овогодишњем кампу учествовао је чак 821 полазник из 16 земаља.
Подељени у две групе према ниову знања, карловачки гимназијалци су, као и остали учесници, имали пре подне часове кинеског, а после подне различите активности кроз које су упознавали културу и обичаје те далеке азијске земље. У програм кампа били су укључени и обиласци четири града и бројних знаменитости, што никог није оставило равнодушним.
" За мене је одлазак у Кину био као одлазак на другу планету, пошто о самој држави, као и њеној цивилизацији и култури, нисам много знала с обзиром на то да не учим кинески већ шпански", каже Ленка Говедарица, од септембра матуранткиња Карловачке гимназије.
Додаје да јој је било важно да, осим обилазака туристичких атракција, боље упозна кинески језик и културу.
"На часовима сам се први пут упознала с кинеским језиком, писањем карактера, акцентима и изговором. Као и други почетници, успешно сам савладала све што смо учили. Осим часова језика, имали смо часове калиграфије, кунг фуа, уметности сервирања чаја, што ми је помогло да боље упознам и разумем њихову културу. Доћи у додир с кинеском архитектуром и природом је веома занимљиво јер је све то потпуно другачије од оног што ми овде виђамо. Обилазећи знаменитости, често смо ми били атракција за Кинезе, који су најчешће плавокосе и плавооке девојке и момке љубазно питали да се сликају с њима, а некад су само снимали без питања, издалека", вели Ленка.
Ленкина другарица Алекса Шљука, ученица другог разреда, која у школи учи кинески као први страни језик, каже да је одлазак у Кину искуство које се не заборавља и прилика да се видици прошире и научи нешто ново.
" Док смо били у Линану, сваког дана смо имали часове кинеског језика и културе, осим тога могли смо да изађемо у центар града и причамо с локалним становништвом и то нас је мотивисало да наставимо да учимо кинески", истиче Алекса.
Животне навике за дивљење
Ленка Говедарица признаје да ју је највише фасцинирала рутина Кинеза и њихова тежња ка напретку на свим пољима.
" Све док нисам дошла у Кину, нисам имала појма колико су они озбиљан народ, који не треба потцењивати јер су изузетно вредни, способни и у кораку с временом.– Посебно ме је изненадило што су Кинези већ у 6 ујутру на доручку, у 11 на ручку а у 17 сати на вечери. Све је фасцинирало то што Кинези пију врућу воду и врео сок јер, како сматрају, тако храна само прође кроз њих, што је истина с обзиром на то да су сви витки", износи она своја запажања.
Јована Стојадиновић, која је ове године завршила Карловачку гимназију а кинески учила факултативно две године, каже да свако ко посети Кину треба да буде свестан тога какву прилику има.
" Што се тиче језика, помогло ми је доста. Као што кажу, најбоље ћеш научити језик неке земље ако и сам боравиш у њој неко време ", истиче Јована.
У сваком од четири града које су посетили – Пекинг, Шангај, Hanyou и Линан – чекале су их различите активности.
" У Пекингу смо обишли Забрањени град и Кинески зид, и присуствовали церемонији отварања кампа на БФС универзитету, где смо били публика, али и подршка нашој делегацији, која је за ту прилику извела церемонију сервирања чаја. На Универзитету у Линану пре подне смо имали часове кинеског, а после подне радионице. У Hanyou смо обишли њихово језеро, будистички храм, улицу свиле и вечерали на 28. спрату с невероватним погледом на град. Најбоље су, очекивано, оставили за крај јер је Шангај град који је испунио сва наша очекивања", каже Ленка Говедарица.
У Карловачкој гимназији кинески језик се изучава од 2010. године, а прилику да учествују на овом кампу имали су и они ђаци који га не уче, али су заинтереовани за кинеску културу.
З. Милосављевић