Nezaboravno iskustvo karlovačkih đaka u Kini

Tako brojni, predstavljali su većinu među polaznicima s Konfucijevog instituta pri Univerzitetu u Novom Sadu u tom kampu koji je organizovala Državna kancelarija za promociju kineskog jezika Narodne Republike Kine, HABAN, u saradnji s 21 kinsekim univerzitetom. Na ovogodišnjem kampu učestvovao je čak 821 polaznik iz 16 zemalja.

Podeljeni u dve grupe prema niovu znanja, karlovački gimnazijalci su, kao i ostali učesnici, imali pre podne časove kineskog, a posle podne različite aktivnosti kroz koje su upoznavali kulturu i običaje te daleke azijske zemlje. U program kampa bili su uključeni i obilasci četiri grada i brojnih znamenitosti, što nikog nije ostavilo ravnodušnim.

" Za mene je odlazak u Kinu bio kao odlazak na drugu planetu, pošto o samoj državi, kao i njenoj civilizaciji i kulturi, nisam mnogo znala s obzirom na to da ne učim kineski već španski", kaže Lenka Govedarica, od septembra maturantkinja Karlovačke gimnazije.

Dodaje da joj je bilo važno da, osim obilazaka turističkih atrakcija, bolje upozna kineski jezik i kulturu.

"Na časovima sam se prvi put upoznala s kineskim jezikom, pisanjem karaktera, akcentima i izgovorom. Kao i drugi početnici, uspešno sam savladala sve što smo učili. Osim časova jezika, imali smo časove kaligrafije, kung fua, umetnosti serviranja čaja, što mi je pomoglo da bolje upoznam i razumem njihovu kulturu. Doći u dodir s kineskom arhitekturom i prirodom je veoma zanimljivo jer je sve to potpuno drugačije od onog što mi ovde viđamo. Obilazeći znamenitosti, često smo mi bili atrakcija za Kineze, koji su najčešće plavokose i plavooke devojke i momke ljubazno pitali da se slikaju s njima, a nekad su samo snimali bez pitanja, izdaleka", veli Lenka.

Lenkina drugarica Aleksa Šljuka, učenica drugog razreda, koja u školi uči kineski kao prvi strani jezik, kaže da je odlazak u Kinu iskustvo koje se ne zaboravlja i prilika da se vidici prošire i nauči nešto novo.

" Dok smo bili u Linanu, svakog dana smo imali časove kineskog jezika i kulture, osim toga mogli smo da izađemo u centar grada i pričamo s lokalnim stanovništvom i to nas je motivisalo da nastavimo da učimo kineski", ističe Aleksa.

Životne navike za divljenje

Lenka Govedarica priznaje da ju je najviše fascinirala rutina Kineza i njihova težnja ka napretku na svim poljima.

" Sve dok nisam došla u Kinu, nisam imala pojma koliko su oni ozbiljan narod, koji ne treba potcenjivati jer su izuzetno vredni, sposobni i u koraku s vremenom.– Posebno me je iznenadilo što su Kinezi već u 6 ujutru na doručku, u 11 na ručku a u 17 sati na večeri. Sve je fasciniralo to što Kinezi piju vruću vodu i vreo sok jer, kako smatraju, tako hrana samo prođe kroz njih, što je istina s obzirom na to da su svi vitki", iznosi ona svoja zapažanja.

Jovana Stojadinović, koja je ove godine završila Karlovačku gimnaziju a kineski učila fakultativno dve godine, kaže da svako ko poseti Kinu treba da bude svestan toga kakvu priliku ima.

" Što se tiče jezika, pomoglo mi je dosta. Kao što kažu, najbolje ćeš naučiti jezik neke zemlje ako i sam boraviš u njoj neko vreme ", ističe Jovana.

U svakom od četiri grada koje su posetili – Peking, Šangaj, Hanyou i Linan – čekale su ih različite aktivnosti.

" U Pekingu smo obišli Zabranjeni grad i Kineski zid, i prisustvovali ceremoniji otvaranja kampa na BFS univerzitetu, gde smo bili publika, ali i podrška našoj delegaciji, koja je za tu priliku izvela ceremoniju serviranja čaja.  Na Univerzitetu u Linanu pre podne smo imali časove kineskog, a posle podne radionice. U Hanyou smo obišli njihovo jezero, budistički hram, ulicu svile i večerali na 28. spratu s neverovatnim pogledom na grad. Najbolje su, očekivano, ostavili za kraj jer je Šangaj grad koji je ispunio sva naša očekivanja", kaže Lenka Govedarica.

U Karlovačkoj gimnaziji kineski jezik se izučava od 2010. godine, a priliku da učestvuju na ovom kampu imali su i oni đaci koji ga ne uče, ali su zaintereovani za kinesku kulturu.

Z. Milosavljević