Ненад Миленковић: Општина мира тражи статус града

Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицање развоја Сремских Карловаца донет је још 21. јуна 1991, Одбор има председника и 14 чланова, а управо на основу тог закона Сремски Карловци сматрају да треба да добију промену статуса.

„Сремски Карловци су некада имали статус града па га ми не добијамо већ враћамо“, каже председник општине Сремски Карловци Ненад Миленковић

Додаје да враћање статуса види у одредбама Закона о територијалној организацији РС, у члану 17, став 2, јер он допушта да се изузетно, када постоје посебни економски, географски и историјски разлози, може утврдити да је град и територијална јединица која има мање од 100.000 становника.

Општини Сремски Карловци Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине доделио је 2,27 милиона динара за израду пројектно-техничке документације. На конкурсу за суфинансирање израде планске документације Карловцима је одобрено 900.000 динара за израду пројекта извођења с планом мера за проширење пута до Стражилова, а 625.000 за идејно решење проширења пута Сремски Карловци – Стражилово и 750.000 динара за израду Плана детаљне регулације потеса Ровине с окружењем.

Он додаје да је промена статуса дакле могућа, а историјске разлоге види у чињеници да су Карловци, пре више од века, имали статус града и градске општине, али изнад свега – да су неспорни центар српске духовности и културе, али и препуни историје.

Миленковић каже да су тим поводом ове године имали састанак с министром културе Владаном Вукосављевићем, с којим се сложио да је закон најважнији да би Карловци добили други статус, а самим тим и почела њихова ревитализација.

„Буџет који сада имамо веома тешко може бити и развојни, што Влада Србије захтева од општина, а тиме мислимо на инфраструктуру и побољшање општих услова живота становништва, али и туриста“, каже Миленковић, и додаје да је Сремске Карловце прошле године посетило 180.000 туриста, а ове године ће тај број бити још већи.

Он напомиње да се Карловци могу по простору поредити са Сентандрејом, коју годишње посети око два милиона туриста, или Хајделбергом.

„Сентандреја годишње на туризму заради око 20 милиона евра и ми управо ту видимо нашу шансу за зараду, коју бисмо после вратили у општину, и онда би и буџет могао бити развојни“, каже Миленковић.

Вели да Карловци броје 8.876 становника, од којих се велики део бави и пољопривредом, а највећи део је запослен у Новом Саду.

Такође, председник општине Сремски Карловци каже да општина има 18 регистрованих винара, а да планирају да као некад опет буду познати по виновој лози која ће расти на падинама Фрушке горе. Миленковић додаје да је њихово најпознатије вино бермет, за који круже приче да се пио и на „Титанику“.

Осим по бермету, то место је познато и по куглофу. Може се рећи да су то два бренда те општине, које ће посетиоци моћи да пробају 8, 9. и 10. септембра, дакле кроз мање од месеца, на Грожђебалу.

Миленковић додаје да су у овој години имали велику помоћ и од Покрајине.

„Радује нас пријатељска рука Покрајинске владе и имао сам прилике два пута да се састанем с њеним председником Игором Мировићем, једном у Покрајинској влади и једном у Сремским Карловцима, и врло је лако водити разговор са човеком који схвата значај Сремских Карловаца, не само за локално становништво или покрајину већ за читав национални корпус“, каже први човек Сремских Карловаца.

Наш саговорник додаје да Карловци, колико су битни Карловчанима, толико су битни и Новосађанима, Београђанима и Нишлијама, пре свега због културно-историјског наслеђа. На само десет километара је Петроварадинска тврђава, а на стотинак километара Београдска тврђава, а између њих су Сремски Карловци, који су увек све те ратне и велике војне силе мирили.

Општина Сремски Карловци је за школску 2016/17 издвојила 1,8 милион динара за стипендије за 18 студената с просеком од 9,00 и 420.000 динара за седам ученика средњих школа с одличним просеком.

„Покушавамо и да издвајањем из буџета пружимо шансу младима да не бисмо имали одлив мозгова, што није само наш проблем већ је универзалног типа“, каже Миленковић, и додаје да млади треба да путују и да виде свет, али да не ваде карту у једном правцу.

За ђаке генерације ове године је одобрена сума од 110.000 динара.

“Карловци јесу место мира и врло објективно то кажем када говорим да у Војводини и Србији нема бољег места од Карловаца, који на најбољи начин показују мултиетничност, живимо и растемо једни поред других и врло смо поносни на то. Иако је Карловачки мир потписан 1690. године, та порука важи и данас, 2017.“, каже Ненад Миленковић, и додаје да су прошле године враћени традиционални симболи Српске Војводине која је проглашена 1848. године управо у Сремским Карловцима.

Он напомиње да у важној години која долази, а то је 2021, када ће Нови Сад бити Европска престоница културе, Карловци виде своју развојну шансу, а тада ће се из тог места послати универзална порука и Европи и свету да Војводина и Србија јесу место где треба да се окупљају људи, разговарају, дебатују и с осмехом се разилазе, а да посете буду што чешће.

У последњих 30 година Карловци су избрисани с мапе политичких интересовања, али се нова одговорна локална самоуправа, по речима Ненада Миленковића, труди да промени ту слику и да се крене у ревитализацију и обнову инфраструктуре и тиме се убрза развој Сремских Карловаца и врати некадашњи сјај.

„За годину коју сматрамо као развојну, културна станица Европске престонице културе биће у Карловцима, а један од простора где би то могло бити јесте стари биоскоп, који је тренутно у поступку реституције, али причаћемо о томе с Православном црквом“, каже Миленковић, и додаје да ће, уколико то не успеју, размишљати у правцу изградње новог културног дома.

Општина такође, планира проширење пешачке зоне, али и изградњу канализационе мреже, управо у развојној години.

Маша Стакић

Фото: Ј. Ивановић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Сремских Карловаца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града.)