Nenad Milenković: Opština mira traži status grada

Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanje razvoja Sremskih Karlovaca donet je još 21. juna 1991, Odbor ima predsednika i 14 članova, a upravo na osnovu tog zakona Sremski Karlovci smatraju da treba da dobiju promenu statusa.

„Sremski Karlovci su nekada imali status grada pa ga mi ne dobijamo već vraćamo“, kaže predsednik opštine Sremski Karlovci Nenad Milenković

Dodaje da vraćanje statusa vidi u odredbama Zakona o teritorijalnoj organizaciji RS, u članu 17, stav 2, jer on dopušta da se izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski i istorijski razlozi, može utvrditi da je grad i teritorijalna jedinica koja ima manje od 100.000 stanovnika.

Opštini Sremski Karlovci Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine dodelio je 2,27 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije. Na konkursu za sufinansiranje izrade planske dokumentacije Karlovcima je odobreno 900.000 dinara za izradu projekta izvođenja s planom mera za proširenje puta do Stražilova, a 625.000 za idejno rešenje proširenja puta Sremski Karlovci – Stražilovo i 750.000 dinara za izradu Plana detaljne regulacije potesa Rovine s okruženjem.

On dodaje da je promena statusa dakle moguća, a istorijske razloge vidi u činjenici da su Karlovci, pre više od veka, imali status grada i gradske opštine, ali iznad svega – da su nesporni centar srpske duhovnosti i kulture, ali i prepuni istorije.

Milenković kaže da su tim povodom ove godine imali sastanak s ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, s kojim se složio da je zakon najvažniji da bi Karlovci dobili drugi status, a samim tim i počela njihova revitalizacija.

„Budžet koji sada imamo veoma teško može biti i razvojni, što Vlada Srbije zahteva od opština, a time mislimo na infrastrukturu i poboljšanje opštih uslova života stanovništva, ali i turista“, kaže Milenković, i dodaje da je Sremske Karlovce prošle godine posetilo 180.000 turista, a ove godine će taj broj biti još veći.

On napominje da se Karlovci mogu po prostoru porediti sa Sentandrejom, koju godišnje poseti oko dva miliona turista, ili Hajdelbergom.

„Sentandreja godišnje na turizmu zaradi oko 20 miliona evra i mi upravo tu vidimo našu šansu za zaradu, koju bismo posle vratili u opštinu, i onda bi i budžet mogao biti razvojni“, kaže Milenković.

Veli da Karlovci broje 8.876 stanovnika, od kojih se veliki deo bavi i poljoprivredom, a najveći deo je zaposlen u Novom Sadu.

Takođe, predsednik opštine Sremski Karlovci kaže da opština ima 18 registrovanih vinara, a da planiraju da kao nekad opet budu poznati po vinovoj lozi koja će rasti na padinama Fruške gore. Milenković dodaje da je njihovo najpoznatije vino bermet, za koji kruže priče da se pio i na „Titaniku“.

Osim po bermetu, to mesto je poznato i po kuglofu. Može se reći da su to dva brenda te opštine, koje će posetioci moći da probaju 8, 9. i 10. septembra, dakle kroz manje od meseca, na Grožđebalu.

Milenković dodaje da su u ovoj godini imali veliku pomoć i od Pokrajine.

„Raduje nas prijateljska ruka Pokrajinske vlade i imao sam prilike dva puta da se sastanem s njenim predsednikom Igorom Mirovićem, jednom u Pokrajinskoj vladi i jednom u Sremskim Karlovcima, i vrlo je lako voditi razgovor sa čovekom koji shvata značaj Sremskih Karlovaca, ne samo za lokalno stanovništvo ili pokrajinu već za čitav nacionalni korpus“, kaže prvi čovek Sremskih Karlovaca.

Naš sagovornik dodaje da Karlovci, koliko su bitni Karlovčanima, toliko su bitni i Novosađanima, Beograđanima i Nišlijama, pre svega zbog kulturno-istorijskog nasleđa. Na samo deset kilometara je Petrovaradinska tvrđava, a na stotinak kilometara Beogradska tvrđava, a između njih su Sremski Karlovci, koji su uvek sve te ratne i velike vojne sile mirili.

Opština Sremski Karlovci je za školsku 2016/17 izdvojila 1,8 milion dinara za stipendije za 18 studenata s prosekom od 9,00 i 420.000 dinara za sedam učenika srednjih škola s odličnim prosekom.

„Pokušavamo i da izdvajanjem iz budžeta pružimo šansu mladima da ne bismo imali odliv mozgova, što nije samo naš problem već je univerzalnog tipa“, kaže Milenković, i dodaje da mladi treba da putuju i da vide svet, ali da ne vade kartu u jednom pravcu.

Za đake generacije ove godine je odobrena suma od 110.000 dinara.

“Karlovci jesu mesto mira i vrlo objektivno to kažem kada govorim da u Vojvodini i Srbiji nema boljeg mesta od Karlovaca, koji na najbolji način pokazuju multietničnost, živimo i rastemo jedni pored drugih i vrlo smo ponosni na to. Iako je Karlovački mir potpisan 1690. godine, ta poruka važi i danas, 2017.“, kaže Nenad Milenković, i dodaje da su prošle godine vraćeni tradicionalni simboli Srpske Vojvodine koja je proglašena 1848. godine upravo u Sremskim Karlovcima.

On napominje da u važnoj godini koja dolazi, a to je 2021, kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture, Karlovci vide svoju razvojnu šansu, a tada će se iz tog mesta poslati univerzalna poruka i Evropi i svetu da Vojvodina i Srbija jesu mesto gde treba da se okupljaju ljudi, razgovaraju, debatuju i s osmehom se razilaze, a da posete budu što češće.

U poslednjih 30 godina Karlovci su izbrisani s mape političkih interesovanja, ali se nova odgovorna lokalna samouprava, po rečima Nenada Milenkovića, trudi da promeni tu sliku i da se krene u revitalizaciju i obnovu infrastrukture i time se ubrza razvoj Sremskih Karlovaca i vrati nekadašnji sjaj.

„Za godinu koju smatramo kao razvojnu, kulturna stanica Evropske prestonice kulture biće u Karlovcima, a jedan od prostora gde bi to moglo biti jeste stari bioskop, koji je trenutno u postupku restitucije, ali pričaćemo o tome s Pravoslavnom crkvom“, kaže Milenković, i dodaje da će, ukoliko to ne uspeju, razmišljati u pravcu izgradnje novog kulturnog doma.

Opština takođe, planira proširenje pešačke zone, ali i izgradnju kanalizacione mreže, upravo u razvojnoj godini.

Maša Stakić

Foto: J. Ivanović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Sremskih Karlovaca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada.)