Обнова ремек-дела српске архитектуре

Предвиђено је да цео посао буде завршен 2019, а прва фаза радова, овогодишња, вредна укупно девет милиона динара, обухватиће потпуну замену електроинсталација, како у цркви тако и ван ње, затим обнову зидног сликарства и пратеће декорације у наосу храма, као и реконструкцију стасидија за олтар.

Подсетимо, Црква у Сремској Каменици, посвећена Рођењу Пресвете Богородице, овог лета обележава 280 година од почетка изградње. У књигама староставним, наиме, пише да је подизање храма започето 1737. на месту некадашње цркве Ваведења Богородице, и то уз помоћ ктитора Живана Црногорца, ондашњег протопрезвитера сремскокарловачког. Градња је окончана 1758, мада је црква већ 1749. била освећена. Историчар уметности и књижевник Милан Кашанин је окарактерисао ову цркву као „ремек-дело архитектуре у старом српском стилу”.

Првобитни иконостас осликали су Јов Василијевич и Василије Остојић, да би храм данас био препознатљив по раду Стефана Гавриловића из 1802. Зна се да је чувени Теодор Крачун сликао иконе на гвозденим плочама које су се налазиле у унутрашњој страни кубета, али оне, нажалост, нису сачуване до данас. Богородичин трон је дело Михаила Радосављевића, а када је реч о живопису, он се углавном приписује сликару Амвросију Јанковићу. У сваком случају, о свеколикој вредности и лепоти храма сведочи и чињеница да је од 1949. Каменичка црква, укључујући и Гавриловићев иконостас, као и икону светог архађела Михајла, рад Стеве Тодоровића из 1856, заштићена као споменик културе од великог значаја.

 „Покрајински завод за заштиту споменика културе, у сарадњи са колегама из новосадског завода, припремио је елаборат, на темељу којег би у наредне три године храм у потпуности био обновљен“,  каже за „Дневник” директор Покрајинског завода Зоран Вапа. „Иначе, овај подухват, укупно вредан око 30 милиона динара чију ће реализацију финансирати Покрајинска влада, значајан је како из уметничко-историјских разлога, тако и због чињенице да је Црква Пресвете Богородице у Сремској Каменици веома жива, да је стециште великог броја верника.“

По Вапиним речима, у току 2018. предвиђена је финализација послова везаних за постављања нове електро-инсталације, закључно са монтирањем спољне декоративне расвете. Истовремено ће бити настављени захтевни сликарско-конзерваторски радови, овог пута у броду цркве, јер је зидна декорација пропала од продора атмосферске влаге, те се љуспа и отпада. Такође ће сложена бити и израда стасидија у броду храма по угледу на негдашње, које су у међувремену замењене новим, а које се по својим карактеристикама ни изблиза не могу сматрати задовољавајућим.

Нажалост, нису стасидије једини проблем. Утврђено је да на носачима стубова у доњем делу иконостаса недостају облоге у виду акантусовог листа, које су оштећене током поплаве 1965. Нема ни кружног дуборезног рама са иконом у парапету, лево од северних двери, као ни комплетног дубореза испод и изнад престоне иконе Св.Симеон Српски и Св. Сава. И не само то, већ на оплати уз рамове престоних икона фале дуборези у виду 12 дугих венаца. Анализе стручњака Завода су показале и да је доњи део оплате јужне певнице новијег датума, те да је израђен неприкладним материјалима и без дубореза. Такође, на фотографијама из архивске грађе види се да су у парапетима обе певнице постојали столови са рукохватима, који сад недостају...

„Пред конзерваторима и рестаураторима је свакако велики задатак, почев од израде фрагмената дубореза који недостају па надаље, тако да ће ови послови захтевати безмало континуирани ангажман. У сваком случају, са радовима планираним за 2019, када су, поред завршетка рестаурације иконостаса, предвиђени и замена прозора, као и решавање питања грејања храма, црква ће бити потпуно обновљена. А по окончању свих предвиђених радова могуће је да ће у порти цркве бити направљен и мали музеј са сталном изложбеном поставком која би презентовали артефакте везане за храм, попут рукописног јеванђеља из Лавова из 1644, или позлаћеног крста, поклона руског цара Николаја И из 1854. године.“     

М. Стајић